ЈОШ ЈЕДАН ЛЕГАТ ЕВРОПСКЕ ПРЕСТОНИЦЕ КУЛТУРЕ Дочек у Новом Саду - НОВА ГОДИНА као УМЕТНИЧКИ КОНЦЕПТ
Ближи нам се она, у народу позната као „најлуђа ноћ“. Украси за божићне и новогодишње празнике већ се могу пронаћи на различитим местима у граду, а понуда за новогодишња путовања увелико има прегршт.
Међу занимљивим дестинацијама за путовање у време новогодишњих и божићних празника, последњих година, истакао се и Нови Сад.
У протеклих шест година, Нови Сад је, као права Европска престоница културе, дочек Нове године претворио у уметнички концепт и посебан доживљај за сваког посетиоца. Сада нас очекује први Дочек, након године титуле Европске престонице културе, за који је замишљено да живи као програмски легат, баш као и Калеидоскоп културе.
Али, пре седмог Дочека и у сусрет њему, шта је урађено за протеклих шест година?
Откако је конципиран као прослава две Нове године, 31. децембра и 13. јануара, славећи културно богатство Новог Сада, Дочек је обухватио више од 400 програма, на више од 100 локација у граду и околини.
Шта је у Дочеку јединствено и шта је донео граду?
Судећи по prеthodnim годинама, Дочек је успео да направи преокрет, када је у питању приступ прославама Нове године и томе шта један град који слови за центар културе, не само данас, већ и деценијама уназад, може да понуди. Пре свега кроз спој музике и визуелне уметности, којима је дат готово једнак простор у читавом програму, како 31. децембра на отвореном, што је последње две године Подграђе Петроварадинске тврђаве, тако и 13. јануара у многобројним затвореним просторима.
Др Алберто Новело из Италије, Иван Марушић Клиф из Хрватске, Петко Танчев из Бугарске, Родриго Гузман из Бразила, уметница ТКВ, др Милица Стојшић са студентима сценског дизајна са Факултета техничких наука у Новом Саду, Chida Yasuhiro из Јапана, Павла Беранова из Чешке, уметници Дејан Стојков, Доријан Koluyija, Горан Деспотовски, Петар Билбија, редитељ Александар Николић, који је на челу студија за нове медије „Галерија 12“, Савез удружења ликовних уметника Војводине (СУЛУВ), само су неки од уметника који су дали нову вредност Дочеку кроз визуелну уметност, најсавременије визуелне и светлосне ефекте, како 31. децембра кроз Тесла светлосну галерију, тако и 13. јануара, на појединачним концертима.
Последњи Дочек, 2023. године, у том контексту био је можда и најважнији када је реч о визуелним уметностима, с обзиром на чињеницу да су улазак у једну Нову годину обележиле чак три изложбе посвећене великанима српске науке - Николи Тесли, Милутину Миланковићу и Милеви Марић Ајнштајн.
Милева и Милутин били су централне личности свечаног отварања Европске престонице културе, 13. јануара 2022, кроз спектакл „Зенитеум”. Тада је отворена и изложба инспирисана Миланковићевим делом „Време и васељена”, да би тај круг био затворен на Дочеку 2023. изложбом „Милева”, као круном титуларне године, када су две изложбе представљале једну целину, аутора др Душана Јововића. Док је кроз „Време и васељену” чувено здање Студија М добило потпуно нови изглед, то је учињено и са 800 квадрата обновљеног дела Музеја Града Новог Сада на Петроварадинској тврђави где је „Милева”.
Повезивање уметника на више нивоа
Иза свега тога заправо је постојала идеја синергије између визуелних уметника и музичких извођача, односно заједнички рад, који ће публици приредити незаборавно искуство Дочека. У том контексту, Нови Сад је на једном великом догађају повезивао не само уметнике који се баве различитим областима, већ и искусне и нове младе културне раднике, али и домаћа, регионална, европска и светска имена.
Досадашњи многобројни посетиоци Дочека у Новом Саду имали су прилику да чују и виде неке од најбољих европских и светских музичара, врхунске оркестре, највећа имена југословенске рок и панк сцене који броје деценије у каријери, вишенаграђиване младе наде најразличитијих музичких жанрова из Србије и региона, виртуозе на виолини, бас гитари, хармоници и труби. Видели смо и врхунског интерпретатора севдалинки, фантастичне yеz музичаре, најпопуларнија имена репа и трепа, најуспешније di-yеjеvе модерног електронског звука, квалитетан уметничко-музички програм за децу. Дочек је, као догађај за најширу публику и најразличитије укусе, успео да понуди велик спектар извођача и простора, чувајући уметнички квалитет.
Само нека од великих имена домаће и регионалне сцене, у чијим наступима су посетиоци могли да уживају протеклих година, јесу Божо Врећо, Дарко Рундек, Мањифико, Матија Дедић, Стефан Миленковић, Цамерата Ацадемица, Буч Кесиди, Јосипа Лисац, Дамир Урбан, Лена Ковачевић, Ју група, Бајага и инструктори, Атомско склониште, Дадо Топић, Артан Лили, Констракта & Земља Грува, Бојана Вунтуришевић, Лет 3, Елементал, Nipplеpеoplе, Перпетуум Јажиле, Обојени програм, Репетирор, Монохром, Дејан Петровић са оркестром, Краљ Чачка, Lollobrigida, Свемирко, Горан Трајкоски, Лове Хунтерс и други.
Дочек је у Нови Сад довео и врхунске музичаре из Европе и света као што су Алексеј Тихомиров, Андреас Ottеnsamеr, Иркутска филхармонија са солистима, Роман Симоновић, Царминхо, Chrystabеll, Севдализа, Морћееба, Nouvеllе Вагуе, Јими Тенор, Косхеен, Стерео МЦ’с, Тигран Hamasyan, Лајко Феликс, Nnеka, Кинга Глик, Биесманс, Махмут Орхан и други.
Куриозитет је и у просторима
Међутим, оно због чега је Дочек интересантан, нису само програми, већ су и простори, како се показало prеthodnih година. Поред устаљених простора који су превасходно намењени култури, као што су Српско народно позориште, Новосадско позориште, Позориште младих, Културни центар Новог Сада, Градска концертна дворана, СКЦНС Фабрика, мрежа културних станица, Студио М, Дочек је укључио и верске објекте – Синагогу, цркву имена Маријиног, познатију као Катедралу, Реформаторску цркву, али и потпуно неочекиване просторе као што је Раднички дом, Железничка станица, па тако и само Подграђе, које је својом специфичношћу заменило Дочек на тргу.
А. Брзак