JOŠ JEDAN LEGAT EVROPSKE PRESTONICE KULTURE Doček u Novom Sadu - NOVA GODINA kao UMETNIČKI KONCEPT

Među zanimljivim destinacijama za putovanje u vreme novogodišnjih i božićnih praznika, poslednjih godina, istakao se i Novi Sad.

U proteklih šest godina, Novi Sad je, kao prava Evropska prestonica kulture, doček Nove godine pretvorio u umetnički koncept i poseban doživljaj za svakog posetioca. Sada nas očekuje prvi Doček, nakon godine titule Evropske prestonice kulture, za koji je zamišljeno da živi kao programski legat, baš kao i Kaleidoskop kulture.

Ali, pre sedmog Dočeka i u susret njemu, šta je urađeno za proteklih šest godina?

Otkako je koncipiran kao proslava dve Nove godine, 31. decembra i 13. januara, slaveći kulturno bogatstvo Novog Sada, Doček je obuhvatio više od 400 programa, na više od 100 lokacija u gradu i okolini.

Šta je u Dočeku jedinstveno i šta je doneo gradu?

Sudeći po prethodnim godinama, Doček je uspeo da napravi preokret, kada je u pitanju pristup proslavama Nove godine i tome šta jedan grad koji slovi za centar kulture, ne samo danas, već i decenijama unazad, može da ponudi. Pre svega kroz spoj muzike i vizuelne umetnosti, kojima je dat gotovo jednak prostor u čitavom programu, kako 31. decembra na otvorenom, što je poslednje dve godine Podgrađe Petrovaradinske tvrđave, tako i 13. januara u mnogobrojnim zatvorenim prostorima.

Dr Alberto Novelo iz Italije, Ivan Marušić Klif iz Hrvatske, Petko Tančev iz Bugarske, Rodrigo Guzman iz Brazila, umetnica TKV, dr Milica Stojšić sa studentima scenskog dizajna sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, Chida Yasuhiro iz Japana, Pavla Beranova iz Češke, umetnici Dejan Stojkov, Dorijan Koluyija, Goran Despotovski, Petar Bilbija, reditelj Aleksandar Nikolić, koji je na čelu studija za nove medije „Galerija 12“, Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV), samo su neki od umetnika koji su dali novu vrednost Dočeku kroz vizuelnu umetnost, najsavremenije vizuelne i svetlosne efekte, kako 31. decembra kroz Tesla svetlosnu galeriju, tako i 13. januara, na pojedinačnim koncertima.

Poslednji Doček, 2023. godine, u tom kontekstu bio je možda i najvažniji kada je reč o vizuelnim umetnostima, s obzirom na činjenicu da su ulazak u jednu Novu godinu obeležile čak tri izložbe posvećene velikanima srpske nauke - Nikoli Tesli, Milutinu Milankoviću i Milevi Marić Ajnštajn.

Mileva i Milutin bili su centralne ličnosti svečanog otvaranja Evropske prestonice kulture, 13. januara 2022, kroz spektakl „Zeniteum”. Tada je otvorena i izložba inspirisana Milankovićevim delom „Vreme i vaseljena”, da bi taj krug bio zatvoren na Dočeku 2023. izložbom „Mileva”, kao krunom titularne godine, kada su dve izložbe predstavljale jednu celinu, autora dr Dušana Jovovića. Dok je kroz „Vreme i vaseljenu” čuveno zdanje Studija M dobilo potpuno novi izgled, to je učinjeno i sa 800 kvadrata obnovljenog dela Muzeja Grada Novog Sada na Petrovaradinskoj tvrđavi gde je „Mileva”.

Povezivanje umetnika na više nivoa

Iza svega toga zapravo je postojala ideja sinergije između vizuelnih umetnika i muzičkih izvođača, odnosno zajednički rad, koji će publici prirediti nezaboravno iskustvo Dočeka. U tom kontekstu, Novi Sad je na jednom velikom događaju povezivao ne samo umetnike koji se bave različitim oblastima, već i iskusne i nove mlade kulturne radnike, ali i domaća, regionalna, evropska i svetska imena.

Dosadašnji mnogobrojni posetioci Dočeka u Novom Sadu imali su priliku da čuju i vide neke od najboljih evropskih i svetskih muzičara, vrhunske orkestre, najveća imena jugoslovenske rok i pank scene koji broje decenije u karijeri, višenagrađivane mlade nade najrazličitijih muzičkih žanrova iz Srbije i regiona, virtuoze na violini, bas gitari, harmonici i trubi. Videli smo i vrhunskog interpretatora sevdalinki, fantastične yez muzičare, najpopularnija imena repa i trepa, najuspešnije di-yejeve modernog elektronskog zvuka, kvalitetan umetničko-muzički program za decu. Doček je, kao događaj za najširu publiku i najrazličitije ukuse, uspeo da ponudi velik spektar izvođača i prostora, čuvajući umetnički kvalitet.

Samo neka od velikih imena domaće i regionalne scene, u čijim nastupima su posetioci mogli da uživaju proteklih godina, jesu Božo Vrećo, Darko Rundek, Manjifiko, Matija Dedić, Stefan Milenković, Camerata Academica, Buč Kesidi, Josipa Lisac, Damir Urban, Lena Kovačević, Ju grupa, Bajaga i instruktori, Atomsko sklonište, Dado Topić, Artan Lili, Konstrakta & Zemlja Gruva, Bojana Vunturišević, Let 3, Elemental, Nipplepeople, Perpetuum Jažile, Obojeni program, Repetiror, Monohrom, Dejan Petrović sa orkestrom, Kralj Čačka, Lollobrigida, Svemirko, Goran Trajkoski, Love Hunters i drugi.

Doček je u Novi Sad doveo i vrhunske muzičare iz Evrope i sveta kao što su Aleksej Tihomirov, Andreas Ottensamer, Irkutska filharmonija sa solistima, Roman Simonović, Carminho, Chrystabell, Sevdaliza, Morćeeba, Nouvelle Vague, Jimi Tenor, Kosheen, Stereo MC’s, Tigran Hamasyan, Lajko Feliks, Nneka, Kinga Glik, Biesmans, Mahmut Orhan i drugi.

Kuriozitet je i u prostorima

Međutim, ono zbog čega je Doček interesantan, nisu samo programi, već su i prostori, kako se pokazalo prethodnih godina. Pored ustaljenih prostora koji su prevashodno namenjeni kulturi, kao što su Srpsko narodno pozorište, Novosadsko pozorište, Pozorište mladih, Kulturni centar Novog Sada, Gradska koncertna dvorana, SKCNS Fabrika, mreža kulturnih stanica, Studio M, Doček je uključio i verske objekte – Sinagogu, crkvu imena Marijinog, poznatiju kao Katedralu, Reformatorsku crkvu, ali i potpuno neočekivane prostore kao što je Radnički dom, Železnička stanica, pa tako i samo Podgrađe, koje je svojom specifičnošću zamenilo Doček na trgu.

A. Brzak