Језикоманија: Хва­ла НА и хвала ЗА

При­сут­ни су го­сти, по­зна­ти и не­по­зна­ти, и во­ди­тељ(ка), на­рав­но. Ле­по се они ис­при­ча­ју и кад до­ђе крај еми­си­је до­ма­ћи­ни се љу­ба­зно за­хва­ле го­сти­ма НА го­сто­ва­њу у еми­си­ји.

Ка­ко се пра­вил­но за­хва­ли­ти: хва­ла ЗА или хва­ла НА? Од­го­вор „не­ма на че­му” не­ка­ко ука­зу­је на „на”.

Че­шће се ко­ри­сти „на”, али ни „за” ни­је не­ис­прав­но у не­ким си­ту­а­ци­ја­ма. Ка­же­мо „хва­ла на по­зи­ву” а не „за по­зив”. Та­ко­ђе, мо­же се ре­ћи „хва­ла ЗА све што си учи­нио за ме­не”, али и „хва­ла НА све­му што си учи­нио за ме­не”.

У слу­ча­ју ди­ле­ме бо­ље је опре­де­ли­ти се за не­у­по­ре­ди­во фре­квент­ни­ју ва­ри­јан­ту. Ма­да, не­кад је за­и­ста бо­ље упо­тре­би­ти кон­струк­ци­ју са „на”. У при­ме­ру „хва­ла на ко­ла­чи­ма”, осо­ба ко­ја је ча­шће­на ко­ла­чи­ма за­хва­љу­је по­што је по­је­ла ко­ла­че, док би „хва­ла за ко­ла­че” ре­кла осо­ба ко­ја је до­би­ла на по­клон ко­ла­че.

Бо­ље је ре­ћи „хва­ла на раз­у­ме­ва­њу”, ако же­ли­мо ис­та­ћи не­чи­ју уви­ђав­ност, не­го „хва­ла за раз­у­ме­ва­ње” јер би у овом дру­гом слу­ча­ју то зна­чи­ло да за­хва­љу­је­мо не­ком што про­сто раз­у­ме шта при­ча­мо.

Зна­чи, не­ма по­тре­бе ре­ћи „хва­ла ЗА раз­у­ме­ва­ње/ко­ла­че”, кад ле­по мо­же „хва­ла НА раз­у­ме­ва­њу/ко­ла­чи­ма”.

Хва­ла вам НА па­жњи. Не­ма НА че­му.

На­та­ша Мир­ко­вић