Језикоманија: Деликвент или делинквент?
Да ли је исправно рећи деликвент? Или можда делинквент? Реч је настала од латинског delinquere што значи кривац, преступник, злочинац.
Дакле, каже се ДЕЛИНКВЕНТ, делинквентан, делинквенција (погрешно је деликвент, деликвенција).
С обзиром на то да се чешће среће овај други, погрешан облик, он се, вероватно због лакшег изговора, толико одомаћио да су га многи прихватили као исправан.
А како би један просечан Србин рекао: „Где то пише да ми морамо неку страну реч да пишемо и изговарамо како је она у оригиналу написана”?
Пише у речнику. У нашем језику је много речи које не изговарамо тачно онако како се пишу, али се обично држимо етимологије и оног како је прописано.
Тако се пише ПРЕДСЕДНИК, ПРЕДСТАВА иако се ове именице изговарају као прецедник, претстава.
Пише се и МАРЛБОРО и ШТРУМПФОВИ, али изговарамо Малборо, Штрумфови.
Неке стране речи се прилагођавају фонетском систему ако се таквим начином писања не удаљава од оригинала. Руска ВОДКА у српском ће бити ВОТКА, а FOOTBALL – ФУДБАЛ.
Мерна јединица РЕНДГЕН, која је добила име по немачком физичару Рентгену, такође подлеже једначењу по звучности.
Али, неке новије позајмљенице као што су ДРАГСТОР, БРЕЈКДЕНС, ФЕЈСБУК остају без гласовне промене.
Н. Мирковић