Изложба Игњата Јоба у Спомен-збирци Павла Бељанског
Стваралаштву Игњата Јоба (1895–1936) једног од најзначајнијих сликара хрватске модерне уметности, али и аутора који је запажене кораке у каријери начинио на београдској ликовној сцени током треће и четврте деценије HH века, посвећена је изложба која ће у четвртак у 19 часова бити отворена у Спомен збирци Павла Бељанског.
Поставка названа “Ватра Медитерана”, чији је аутор историчар уметности из Загреба проф. др Звонко Маковић, обухватиће 34 остварења Игњата Јоба, а реализује се у сарадњи са Модерном галеријом из Загреба. Кустос изложбе је Јасмина Јакшић Субић из Спомен збирке.
Јобов опус чини око 250 слика, а раздобље пуне сликарске снаге трајало је свега седам година, али како указује др Звонко Маковић проматрајући његово дело у контексту времена лако се препознаје припадање једној хибридној поетици коју у битној мери детерминишу појачана експресивност и максимално поверење у снагу боје. По Маковићевим речима, у том згуснутом времену сликар је радио грчевито, схватајући сликање као еуфоричну, чисто инстинктивну реакцију на збивања из своје блиске стварности, али и дубоко личних доживљаја. Мотиви су му, заправо, врло једноставни: то су призори из свакодневног живота у претежно малим местима медитеранског поднебља.
– Оно што Јобову уметност чини аутентичном, јединственом и великом, то је начин којим је он успевао непосредно виђене фрагменте стварности уткати у свет својих слика. С нескривеним реалистичким афинитетом он захвата многобројне, наоко небитне детаље - наводи Маковић. - Међутим, никада му сам свет није био главни циљ ни приповедања, ни сликања. Брзим и сигурним потезима хвата главне тачке догађања, а урођеним осећајем за синтезу постиже крајњу уверљивост. Препуштање потпуној слободи и осећање те слободе битне су особине које га издвајају из широког круга колористичког или „другог“ експресионизма тога времена:
Трагични утицај Првог светског рата обележили су почетке Јобовог уметничког формирања у родном Дубровнику. У Загребу 1917. уписује студије сликарства, а први радови не пружају још неке назнаке из којих би се могле препознати вредности будућег уметника. Крајем 1921. одлази у Београд и неколико година живи у Србији у сиромаштву и болести када настаје серија слика тзв. минијатурне фазе у којима превладавају мотиви из родног медитеранског поднебља. Интензивно слика показујући велики потенцијал који ће се реализовати неколико година касније када се врати свом исходишту, Медитерану. Почетком 30- их година почиње силовити раст Јобовог рада, сликаће интензивно, грчевито, грозничаво све до тренутка физичке онемоћалости 1935. када му је болест узнапредовала, и потпуно исцрпљен преминуо је у Загребу априла 1936. године.
Н. Попов