Фестивал Покретница у Фабрици у СКЦНС: Појам одузимања времена
НОВИ САД: Природа времена баш зна да буде незгодна. Привлачи пажњу филозофа, теолога, научника, од Постанка до Данас. Привукла је пажњу и уметница из колектива „Практикабл“ који ових дана у Новом Саду реализује Фестивал „Покретница“, у оквиру којег је изведен и перформанс „Одузимање времена“.
Дуња Црњански и Фросина Димовска већ дуго развијају „Одузимање времена“. Развој је темељна идеја „Практикабла“, „Покретнице“, па и „Одузимања времена“, што чудно звучи спрам тога да су биле потребне године како би на домаћој сцени установиле један специфичан извођачки, махом плесни израз. Да се не би изгубили у компликованој контемплацији над свим овим, следе изводи из појмовника који су уметнице развиле да би боље разумели о чему се ту ради.
На првом месту, „Одузимање времена“ је „време које одузимамо себи (од времена које треба да служи раду или одмору) да бисмо радиле ствари које нас интересују.
На другом, „Одузимање времена“ је „време које одузимамо публици, јер нас сусрет са публиком подстиче да освестимо и развијамо наше потребе и интересовања“.
И треће, „Одузимање времена“ је „рад у сталном настајању“.
Из овога се види да Дуња Црњански и Фросина Димовска као уметнице време схватају лично, социјално, па и политички, у смислу да оно не припада њима, да покушавају да га освоје, унапред осуђене на пораз, јер као да су у ствари принуђене га одузимају. Ово интенционално (намерно) заузимање улоге лузера карактеристично је за покрет уметника који на маргинама друштва стварају нове извођачке праксе и левитирају између изгубљености и потврде да раде нешто од чега нам живот зависи. Оно изазива болно (са)осећање, али и guilty плеасуре што се упркос њему ствара острво на које можемо да донесемо оно што нам је најдраже. Тако Дуња и Фросина у свом раду који жанросвски може да одговара ономе што се зове лецтуре перформанце, пред публиком седе у две фотеље, причају са њима и са собом путем микрофона, на видео биму иза себе као писаћом машином исписују текстове „Појмовника“, док на моменте знају и да разиграју своје сценске појаве, плешући или свирајући и певајући, а у једном тренутку позивају и публику да допринесе нешто своје. То значи да је њихова појава на сцени и визуелна и звучна, имерзивна како се то каже у свом настојању да публику увуче у њихов свет, иако је он представљен као мали, изолован, затворен и херметичан.
А ево и шта су Дуња и Фросина одузеле од времена да саберу и реше на свом острву интересовања и потреба: бунаре жеља – идеју да су у стању и да успевају да прикажу шта је за њих садржај и контекст уметности којом се баве; поноћну канцеларију – рад уз тишину и тиху музику док укућани спавају; sleepfulness – по узору на такозвану присутност овде и сада (mindfulness), овај термин у појмовнику означава одморност, наспаваност; нултитаскинг – свесност да се не може успешно радити више ствари истовремено; важност да се нешто дешава – својеврсну критику рефлексије културне сцене; беспребрижност и недраматизацију – неологизме који означавају супротно осећајима који додатно и често сувишно оптерећују; подрживост – људе од поверења и подршке у свом окружењу; пратећи рад – рад који се не сматра радом, него његовим пратећим феноменом; кољи, па у супу! – термин који описује стихијски рад, преузет из приче Татјане Туцић; средње брзу храну – нешто између брзе и здраве хране; списколистоманију – хронични недостатак времена; прераспоређивање распореда – прокастринација; искулирани притисак – необазирање на то што се не може све, нешто као противперфекционизам; страх од хроничне несавремености – осећај сталног закашњења.
Ето, сад се боље види и зна шта су у појмовном корену „Одузимања времена“ мислиле Дуња Црњански и Фросина Димовска, већ годинама правећи перформанс који се стално мења, па је и на овогодишњем издању Фестивала „Покретница“ Удружења „Практикабл“ добио два нова појма. Песникиња Витомирка Требовац је „донирала“ једну од својих песама, а Андреја Каргачин веслање у првој – термин из балетске школе који симболички потентно означава положај тела у којем не можете да стојите на ногама, па веслате рукама како би одржали баланс.
„Одузимање времена“ и представљени појмовник готово у потпуности одражава и ситуацију на савременој извођачкој сцени, не само у Новом Саду, а за видљивост и квалитет тога заиста треба одати признање Удружењу „Практикабл“ и програмима које реализују протеклих година. Зато, топле препоруке за посету још којој од представа на Фестивалу „Покретница“ који траје до 31. августа и одржава се у „Фабрици“ Студентског културног центра Нови Сад.
Игор Бурић
