До 23. октобра изложба радова једног од најнеобичнијих светских сликара-наиваца

Посетиоцима ће бити представљена избор из опуса Емерика Фејеша, сликара јединственог у нашој култури и једног од највећих светских наиваца, чији се животопис не може сврстати ни у један од могућих модела биографских сценарија унутар европског културног простора.

Емерик Фејеш је, наиме, рођен у Осијеку 1904. године, у породици у којој је било четрнаесторо деце. До завршетка Другог светског рата радио је у фабрици која је производила дугмад и чешљеве. Касније често мења како послове тако и места боравка. Коначно се настањује у Новом Саду, где се 1949. године, добрано оштећеног здравља, пензионише.

И тада Фејеш одлучује да слика. При томе је одабрао да шибицама или кукурузовином, на папиру представља урбане мотиве – градове у којима углавном никада није био, па су му као предлошци служиле разгледнице. Његова одлука је била готово архетипска, лишена сваког узора и опробаног стила. Урбани пејзажи Новог Сада, али и Лондона, Париза, Венеција, Базела, Београда, Москве, Мон Сен Мишела, Будимпеште... представљени су кроз простор растуће перспективе у који су непогрешиво тачно сложени низови кућа, тргова, цркава, споменика и улица. Његове линије су ослобођене геометријске правилности, а имао је обичај и да додаје или допуњава поједине детаље на сликама по сопственом нахођењу, једноставно се ослањајући на властиту машту. И у погледу избора боја и њиховог и наношења био оригиналан, при чему је развио сопствени поступак за справљање и мешање тих боја, умногоме ослањајући се на искуство из фабрике дугмади.

Своје „урбане легенде” у поњом ће годинама излагати широм света, а ни награде и признања га неће при томе мимоилазити, напротив. Емерик Фејеш умро је 1969. у Новом Саду и данас се сматра светским класиком наиве. Највеће и најрепрезентативније колекције његових слика налазе се у Музеју наивне и маргиналне уметности у Јагодини, Хрватском музеју наивне умјетности у Загребу, Галерији Елке унд Werner Zimmer у Дизелдорфу и Галерији Charlotte Зандер у Bеnighajmu.

М. С.