Do 23. oktobra izložba radova jednog od najneobičnijih svetskih slikara-naivaca
U Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada i u Turističkoj organizaciji Novog Sada, od danas u 19 časova do 23. oktobra biće realizovana izložba „Evropa po Feješu”.
Posetiocima će biti predstavljena izbor iz opusa Emerika Feješa, slikara jedinstvenog u našoj kulturi i jednog od najvećih svetskih naivaca, čiji se životopis ne može svrstati ni u jedan od mogućih modela biografskih scenarija unutar evropskog kulturnog prostora.
Emerik Feješ je, naime, rođen u Osijeku 1904. godine, u porodici u kojoj je bilo četrnaestoro dece. Do završetka Drugog svetskog rata radio je u fabrici koja je proizvodila dugmad i češljeve. Kasnije često menja kako poslove tako i mesta boravka. Konačno se nastanjuje u Novom Sadu, gde se 1949. godine, dobrano oštećenog zdravlja, penzioniše.
I tada Feješ odlučuje da slika. Pri tome je odabrao da šibicama ili kukuruzovinom, na papiru predstavlja urbane motive – gradove u kojima uglavnom nikada nije bio, pa su mu kao predlošci služile razglednice. Njegova odluka je bila gotovo arhetipska, lišena svakog uzora i oprobanog stila. Urbani pejzaži Novog Sada, ali i Londona, Pariza, Venecija, Bazela, Beograda, Moskve, Mon Sen Mišela, Budimpešte... predstavljeni su kroz prostor rastuće perspektive u koji su nepogrešivo tačno složeni nizovi kuća, trgova, crkava, spomenika i ulica. Njegove linije su oslobođene geometrijske pravilnosti, a imao je običaj i da dodaje ili dopunjava pojedine detalje na slikama po sopstvenom nahođenju, jednostavno se oslanjajući na vlastitu maštu. I u pogledu izbora boja i njihovog i nanošenja bio originalan, pri čemu je razvio sopstveni postupak za spravljanje i mešanje tih boja, umnogome oslanjajući se na iskustvo iz fabrike dugmadi.
Svoje „urbane legende” u ponjom će godinama izlagati širom sveta, a ni nagrade i priznanja ga neće pri tome mimoilaziti, naprotiv. Emerik Feješ umro je 1969. u Novom Sadu i danas se smatra svetskim klasikom naive. Najveće i najreprezentativnije kolekcije njegovih slika nalaze se u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, Hrvatskom muzeju naivne umjetnosti u Zagrebu, Galeriji Elke und Werner Zimmer u Dizeldorfu i Galeriji Charlotte Zander u Benighajmu.
M. S.