Часопис Кораци: Поезија је мистика за почетнике
НОВИ САД: У поезији постоји нешто непроменљиво, то је одређен елемент духовности, садржан једноставно у људској природи, који покушавамо да изразимо; с друге стране постоји нешто што је апсолутно условљено историјски, што се мења са сваком генерацијом и свестан сам тога, каже познати пољски песник Адам Загајевски.
При том, додаје у разговору с такође позантом песникињом Евом Зоненеберг који објављује крагујевачки часопис „Кораци“ (свеска 1-3), у преводу Бисерке Рајчић, “нисам конзервативац који жели да задржи некадашња изражајна средства, већ ми је стало до тога да трагајући за новим изражајним средствима не изгубим одређену врсту духовности, што значи да се поезија не претвори у подсмех, у извесну ироничну литанију, да нешто од некадашње духовности, нешто поетски озбиљно сачува“.
У овом занимљивом разговору “ватрени бранилац високог стила”, како га је “прозвала” Ева Зоненберг, Загајевич подсећа да високи стил може постојати без духовности, а духовност може постојати без високог стила. Он такође указује и на то да сваки историјски тренутак, свака генерација има властити висок стил.
Пастернак је, истина, сматрао да смо таоци вечности; то се може изокренути и рећи да смо таоци епохе и да се поново стидимо коначних ствари и узвишености, да се стидимо помпезних ствари. Сматрам да све може бити материјал за поезију, стих. Једино постоји разлика у начину приказивања духовности, рецимо, теолога или филозофа. Неко такав схватаће сасвим другачије те ствари него песник. Заправо, волим дефиницију која није дефиниција већ је стих “мистика за почетнике”. Каткад мислим да је поезија мистика за почетнике, да је то први моменат разумевања извесних мистичних, духовних стања... , објашњава Загајевски у овом разговору.
Поезију, међу осталима, у овом броју “Корака” објављују Дарко Цвијетић, Даница Павловић, Огњенка Лакићевић, Владана Перлић, Весна В. Максимовић, Александра Јовичић, и други. На страницама овог броја часописа прозу потписују Радмила Гикић Петровић, Дејан Ђорђевић, Раде Танасијевић, Горан Гребовић, Кристијан Екер, Марсел Швоб, Хабиб Селми и други.
Сликару Мехмеду Слезовићу посвећен је текст Весне Тодоровић, под називом “У знаку светлости”. Симболизмом у поезији Ивана В. Лалића бави се Драгица Ужарева, док на деформацију хуманистичких вредности у роману “Људи с четири прста” Миодрага Булатовића, указује Сања Перић. “Одисеј у мору меланхолије - цитатни елементи у поезији Јована Христића” назив је прилога ауторке Зорице Младеновић, објављеног у овом броју “Корака”.
Н. П-ј.
