УЈВИДЕКИ СИНХАЗ ПРОМОВИСАО ДВЕ МОНОГРАФИЈЕ ПОВОДОМ ПОЛА ВЕКА РАДА Позив читаоцима да открију тајну
Судећи по броју монографија, Новосадско позориште/ Ујвидеки синхаз има 100 година. Два пута педесет. Можда то и тако моиже да се зброји. Једну на мађарском “Синхаз леђен!” писала је Корнелија Голи, а другу, на српском, “Пола века Новосадског позоришта” пишу Зоран Максимовић и Владимир Копицл.
На управо одржаној промоцији, могло се чути да су обе настале како доликује позоришту, у дијалогу.
Поступак Коренлије Голи у писању текста за монографију био је истраживачки. Интервјуишући људе који су водили Ујвидеки синхаз, проналазећи писма, бележећи сећања, она је проналазила и свој начин да остави трага у монографији.
- Ја сам драматург и тако сам и радила - рекла је на промоцији коју је водио уметнички директор куће, редитељ Роберт Ленард.
Списатељица Илдико Ловаш која је уређивала издање на мађарском, похвалила је рад Корнелије Голи рекавши да је успела да сачува тајну.
- Свако ко пише бави се неком тајном. На читаоцима је да је открију - рекла је Илдико Ловаш.
Театролог Зоран Максимовић је похвалио идеју да монографија буде урађена из угла три писца, у два различита издања. Издање на српском уредио је Бранислав Филиповић.
- Ја сам писао изучавајући архивску грађу, а Владимир Копицл из угла есејисте, песника и критичара. Сретали смо се да се договарамо око текстова, како се нешто не би понављало - рекао је Максимовић.
Монографије о Новосадском позоришту/ Ујвидеки синхаз поред ауторских текстова бележе и све представе које су изведене за пола века, са свим актерима и релевантним подацима. Обе књиге су и богато илустроване фотографијама, великог су формата и тврдог повеза.
И. Б.