UJVIDEKI SINHAZ PROMOVISAO DVE MONOGRAFIJE POVODOM POLA VEKA RADA Poziv čitaocima da otkriju tajnu
Sudeći po broju monografija, Novosadsko pozorište/ Ujvideki sinhaz ima 100 godina. Dva puta pedeset. Možda to i tako moiže da se zbroji. Jednu na mađarskom “Sinhaz leđen!” pisala je Kornelija Goli, a drugu, na srpskom, “Pola veka Novosadskog pozorišta” pišu Zoran Maksimović i Vladimir Kopicl.
Na upravo održanoj promociji, moglo se čuti da su obe nastale kako dolikuje pozorištu, u dijalogu.
Postupak Korenlije Goli u pisanju teksta za monografiju bio je istraživački. Intervjuišući ljude koji su vodili Ujvideki sinhaz, pronalazeći pisma, beležeći sećanja, ona je pronalazila i svoj način da ostavi traga u monografiji.
- Ja sam dramaturg i tako sam i radila - rekla je na promociji koju je vodio umetnički direktor kuće, reditelj Robert Lenard.
Spisateljica Ildiko Lovaš koja je uređivala izdanje na mađarskom, pohvalila je rad Kornelije Goli rekavši da je uspela da sačuva tajnu.
- Svako ko piše bavi se nekom tajnom. Na čitaocima je da je otkriju - rekla je Ildiko Lovaš.
Teatrolog Zoran Maksimović je pohvalio ideju da monografija bude urađena iz ugla tri pisca, u dva različita izdanja. Izdanje na srpskom uredio je Branislav Filipović.
- Ja sam pisao izučavajući arhivsku građu, a Vladimir Kopicl iz ugla esejiste, pesnika i kritičara. Sretali smo se da se dogovaramo oko tekstova, kako se nešto ne bi ponavljalo - rekao je Maksimović.
Monografije o Novosadskom pozorištu/ Ujvideki sinhaz pored autorskih tekstova beleže i sve predstave koje su izvedene za pola veka, sa svim akterima i relevantnim podacima. Obe knjige su i bogato ilustrovane fotografijama, velikog su formata i tvrdog poveza.
I. B.