ПЛЕМСТВО И УМЕТНОСТ У Галерији Матице српске од данас до 1. јуна нова велика изложба

По речима управнице ГМС др Тијане Палковљевић Бугарски, приказивање уметности епохе XVIII столећа, која је за српску културу била изузетно важна као мост који је спојио средњовековну са нововековном уметношћу, кроз феномен племства – изазован је подухват.

 „Друштвена уздизања и достигнућа појединаца су њих и њихове породице учинили племенитим – што им је омогућило извесне привилегије – али су и обликовали историју тог времена. Они су се својим радом у пољу јавних делатности борили за национални и лични опстанак у туђој, стварали основе за успостављање сопствене националне државе и тежили неким новим визијама за будућност. Самим тим утицали су на развој српске националне културе и уметности. Сачувана уметничка дела која их приказују, јасно осликавају епоху у којој су живели и деловали али, истовремено, чувају и сећање на њих”, речи су др Тијане Палковљевић Бугарски. 

Изложба “Племство...” настала је као резултат докторске дисертације и вишегодишњег истраживања др Александре Человски, кустоскиње Галерије Матице српске. Публици ће бити представљен живот племства окупљеног под окриљем Карловачке митрополије током XVIII века кроз више изложбених целина: У оквиру репрезентативне јавности, Плава крв и врлина: типови племства, Образовање као привилегија, Патрони и добротвори, Породична галерија: брачне стратегије племства, те Племство и ктиторство. 

Кроз поставку, која обухвата више од 80 уметничких дела, предмета и архивске грађе, анализира се феномен племства из различитих перспектива, од стицања племићког статуса, прилагођавања личног идентитета појединца захтевима репрезентативне јавности кроз поручивање портрета, прилагање Цркви и ктиторске активности, патронажу уметности и културе, подизања раскошних курија и двораца па до одабирања локација гробних места.

Поред портрета хабзбуршких владара и Срба племића из Галерије Матице српске, Народног музеја Србије, Историјског музеја Србије, Војног музеја, Музеја града Београда, Матице српске, Музеја Војводине, Музеја Српске православне цркве и појединих цркава Епархије сремске, који сведоче о строгој друштвеној хијерархији унутар монархијског система, биће изложени портрети из Националног музеја Мађарске из Будимпеште, затим портрет грофице Нако из будимпештанског Музеја лепих уметности, рад Фридриха фон Амерлинга, као и експонати из Српског црквеног музеја у Сентандреји и Ризнице Епархије темишварске. 

Изузетно важани документи за разумевање племства као друштвеног феномена су и повеље о доделама и потврдама племићког статуса, које су за потребе изложбе позајмљене из Архива Војводине и Музеја Војводине. Уз то, применом савремених технологија представљен је изглед племићких курија подизаних у Банату и Бачкој, а њихов првобитни сјај и репрезентативност дочарани су представљањем резултата пројекта дигиталне реконструкције ентеријера двораца помоћу вештачке интелигенције.

„Намера ове изложбе била је да кроз представљање и интерпретацију писаних извора, уметности и уопште визуелне културе која је настајала за потребе племства, укаже на улогу тог феномена у српском нововековном друштву. Тако је, у историјској перспективи, сагледана важност појединца у неговању и одржавању српске културе. Испитивање стварних и симболичких разлога због којих се за племиће израђују предмети попут портрета, племићких повеља или печатњака, није једини могући и легитимни истраживачки и излагачки приступ, али је један од начина за стицање потпунијих сазнања о српском друштву и култури XVIII века”, истиче ауторка изложбе др Александра Человски.

Пратећи програм изложбе, како је најављено, подразумева не само ауторска и стручна кустоска тумачења поставке, него и предавања стручњака из области друштвене и културне историје 18. века, све са идејом да се феномен племства посетиоцима детаљно приближи. 

М. Стајић

Сава Текелија на одру

Међу експонатима је и не превише познат рад Николе Алексића „Сава Текелија на одру”, који се чува у Српском црквеном музеју у Сентандреји. Како истиче др Александра Человски, последњи чин брижљиво спровођених стратегија приказивања племићког статуса било је – одабирање локације гробног места. 

Са прихватањем барока, српски народ у Хабзбуршкој монархији усваја и барокно поимање смрти као једног чина на позорници живота којим се прелазила граница између овоземаљске пролазне егзистенције и вечног живота душе о којој се старала црква оличена у Карловачкој митрополији. С тим у складу, током XVIII века постојала је пракса да се припадници племићких породица, а посебно елитног круга окупљеног око Митрополије, сахрањују при храмовима – манастирима и црквама где су, неретко, претходно били и ктитори. 

Тако је и црква Св. Петра и Павла у Араду постала породични маузолеј Текелија у којем почивају посмртни остаци скоро свих чланова Јованове лозе Текелија почев од њега као родоначелника до његово праунука Саве Текелије – последњег мушког изданка ове лозе...