Прича о Ленарду Коену: Песник који је певао своје песме
БЕОГРАД: Мултимедијални омаж мужичару и песнику Ленарду Коену поводом постхумног издања његове књиге “Пламен” (Геопоетика 2021), данас је одржана у Великој сали Југословенске кинотеке, где је приказан и ретко виђен одломак документарца о великом музичару из 1984. године.
Џајлз Норман, амбасадор Канаде у Србији, изјавио је да је велики канадски песник, писац, музичар, свестрани уметник Ленард Коен (1934-2016) обележио животе многих у родној Канади.
Како је навео, у стиховима чувеног кантаутора се проналазе његови корени, а истраживао је многе теме у својим песмама као што су религија, изолација, депресија, губитак, романтичне везе, али и смрт или сексуалност.
“Био је песник, певач, уметник, а за нас у Канади једноставно - легенда”, укратко је објаснио Норман и подсетио да је музичар добио многе награде у животу, као што је и “Греми” за животно дело, наводећи да је његово ремек дело - песма “Алелуја” (1984).
Амбасадор је изразио и задовољство што је публика престонице имала прилике да ужива у трочасовном концерту великог Коена у Београдској Арени 2009. године.
Модератор мултимедијалног догађаја Олгица Маринковић испред Амбасаде Канаде подсетила је да је издавачка кућа “Геопоетика” из Београда објавила два романа славног песника - “Омиљена игра” (2013) и “Дивни губитници” (2014), који су написани давне 1963, односно 1966. године.
Такође, објављене су и његове књиге поезије “Снага робова” (1981) и “Шта ја радим овде” (1987) у преводу Владислава Бајца, књижевника, оснивача и власника издаваштва “Геопоетика”.
Познато је и да су се Бајац и Корен годинама дружили и развили једно чврсто пријатељство, за које први човек “Геопоетике” каже да су то осетљиве ствари и да човек око њих мора бити веома опрезан.
“Колико ви нешто знате о некоме, као што је веома комплексна и опширна личност Ленард Коен, тако не би требало и други да то знају за ширу јавност. Зато сам се трудио да током мог дружења са Коеном обелоданим што мање”, објаснио је Бајац.
Како је нагласио, не би одлазио у детаље, већ би само укратко представио профил свестраног аутора, кога је тешко доживети у кратком препричавању.
Упознали су се на грчком острву Хидра и касније се састали у чувеном хотелу “Челзи” у Њујорку, када је имао интервју са музичарем.
Управо тај интервју је био окосница ексклузивног архивског материјала који је био приказан у оквиру представљања књиге “Пламен”.
У питању је одломак од 17 минута документарца о Ленарду Коену, приказан само једном на ТВ Београд у оквиру емисије “Уметничко вече” маја 1985. године.
Владислав Бајац као аутор и сценариста филма имао је интервју 1984. када је и продубио пријатељство са канадским кантаутором, док је сниматељ био Душан Нинков, а редитељ Томислав Перица.
Осим тога, приказан је серијал аутентичних фотографија Коена и Бајца током година пријатељства, кроз композицију “Субито за хор, два баса и електронику” Зорана Ерића, на стихове ове двојице писаца.
Снимак је пронађен у Архиви Радио Београда, а изводи хор Collegium Мусицум, уз диригента Даринку Матић-Маровић, премијерно изведено на отварању БЕМУС-а 1984.
Професор др Зоран Пауновић, академик, преводилац, прошао је кроз каријеру Коена, који је почео прво да пише и објављује поезију и прозу.
Ипак, како му романи нису добро прошли и критичари су му дали до знања да се мане тог knnjižеvnog рода, он их је послушао и наставио да ствара поезију коју су му сви хвалили.
Али, увидео је да се од тога не може живети, тако да се одлучио да пева своје стихове да би преживео, и тако је један песник постао светски музичар.
Главни порив му је био да ствара песме, али ту је постојала и намера да би као аутор поезије био занимљив девојкама, како је певач својевремено и причао.
Пауновић који је и преводио дела Коена, нагласио је да је Коенова песма “Алелуја” једна од ретких песама на свету да се о њој пишу читаве књиге.
Такође је подвукао и друге његове нумере као праве поезије на сцени - “И''м Your Ман” или “Фирст We Таке Manhattan”.
Подсетио је како је Коен имао разне бурне љубавне везе, каква је била и са чувеном Џенис Џоплин, што није могло да се повеже са његовим карактером, али је зато имао и многе депресивне фазе у животу и каријери.
“Умро је непосредно након што је снимио свој последњи албум назива “You Wanted Даркер” (Желели сте мрачније), а нова књига му се зове “Пламен”, или на енглеском “Фламе”, дакле има светлости. А имао је велику жељу да једног дана умре на сцени”, закључио је причу о Коену др Зоран Пауновић.