Мањифико: У кафани слушам Звонка Богдана и Тозовца
БЕОГРАД: Музичар Роберт Пешут, познатији као Мањифико, каже да је Констракта показала да на "Евровизији" треба певати на матерњем језику, да му се допало да ради народњак за представу "Едип", док за "Радована Трећег" припрема музику коју назива "нитро фолк".
Пешут је рекао Танјугу да планира да на пролеће заврши нови студијски албум, ког ради седам година, а на јесен би у Београду приредио "значајан концерт", можда у Мтс дворани, која му се свиђа, где посетиоци могу да седну.
Према његовим речима, на концерту ће покушати да у два часа спакује разнолике песме из своје преко три деценије дуге каријере, попут чувене "Пукни зоро" из филма "Монтевидео, Бог те видео" (2010), иностраног хита "Хир ај кам хир ај го" и "Ракије", са актуелног издања "Кафана Љубљана".
До "Кафане Љубљане" је дошло пошто је Пешут, уз свог брата Александра Пешута, радио музику за представу "Едип" у Југословенском драмском позоришту, на позив и идеју словеначког редитеља Вита Тауфера да Софоклову драму постави "уместо Агоре у кафани, и да буде народњак".
Рекох: 'Вито човече идемо у Београд. Дај да не продајемо Србима кафану и народњак. Танак је лед'. Међутим, толико ми се допала идеја, ужасно ме то забављало. Прва реакција људи у позоришту је била: 'Шта је ово? Ово није у реду'. Али кроз пробе су сви схватили да је прави начин, навео је Пешут.
Упитан како се његовом куму музичару Рамбу Амадеусу допао албум "Кафана Љубљана", који осим "Ракије" доноси песме "Љубав проклета", "Гатала ми", "Ниси за мене ти" и "Удри по тамбури", Пешут каже да му је признао да је љубоморан.
Почели смо да се смејемо. Дао ми је комплимент. Он то не уме. Нити комплимент, ни савет. Воли да попује, али фабрички нема уграђен савет, насмејао се Пешут.
Пешут тренутно ради музику за предстојећег "Радована Трећег" у Народном позоришту у Сомбору, за коју је рекао да ће бити "нитро фолк, што је још јаче од турбо фолка", пошто је Тауфер представу "поставио у неки футуризам".
Упитан шта наручује од музике кад је у кафани, Пешут је рекао да су му довољни Звонко Богдан и Предраг Живковић Тозовац (1936-2021), посебно њихове песме "Ова писма рефрен нема" и "Мађарица", док му је непријатно кад чује себе - и онда оде до тоалета.
Звонка страшно волим. Нисам га упознао. Он спада у музику која ме прати од малих ногу. Мој отац је из Војводине и наслушао сам се тамбуре од малих ногу. То је део мог музичког васпитања, објаснио је словеначки музичар.
Одраставши уз југословенске шлагере и диско, од Мише Ковача до Микија Јевремовића, уз понеки народњак, Пешут каже да су то слушали његови родитељи и околина, и остало му је "у глави записано као основно образовање".
Шлагери имају западњачку форму, али су у тексту, мелодији и хармонији задржали нешто наше. И треп је нашао место као да је аутохтоно, одавде, приметио је музичар.
Својевремено написавши "Само љубав" за словеначки трио Сестре за "Песму Евровизије", Пешут каже да је телевизијско музичко такмичење "саставни део наше културе", и размислио би о понуди да поново ради евровизијску песму.
Ништа не бих оставио продукцији, пробао бих да је направим голу. Са једноставном баналном мелодијом и топлином извођења. Нешто неспектакуларно, потпуно интимно, рекао је Пешут.
Важно је да песма прављена за "Евровизију" буде на матерњем језику уз добродошлу музичку оригиналност, док је певање на енглеском небитно, што је Пешут схватио из личног искуства, након ствари попут "Хир ај кам хир ај го".
Схватио сам да је њима свеједно да ли сам на енглеском, српском или словеначком. Кад дођу из Јужне Америке очекујеш да је шпански. Ништа не разумеш, али није ти битно, навео је музичар.
Према његовим речима, чак и ако не разумеш стихове, осетиш кроз мелодију да је нешто топло, и нису потребне речи на енглеском да би изазвале емоцију.
Српска представница на прошлогодишњој "Евровизији" Констракта је била одлична и доказ је како "ствари на домаћем језику буде музичку емоцију, оценио је Љубљанчанин.
Приметивши да млада генерација музичара у региону ради супер, "много боље него што је било икада, имају пуно знања и фокуса", Пешут је истакао двојац Буч Кесиди које је упознао у Љубљани.
Пешут је рекао да му је и даље драго што данас већина људи мисли да је "Пукни зоро" стара народна песма, јер сматра да је "луксуз за аутора кад постане безначајно ко је писао".
Криво ми је да кварим легенду. Једна је да је из Првог балканског рата, Гвоздени пук на Брегалници, а друга са Солунског фронта. Изненадило ме колико је прецизно описано у којој бици ју је неки рањени војник написао на цедуљи, рекао је Пешут.
Према његовим речима, једном су му пријатељи музичари Роми из околине Лесковца захвалили на песми јер су зарадили паре на свадби свирајући "Пукни зоро" десет пута.
Песма је "настала у вихору морања, журило се за филм", али редитељу Драгану Бјелогрлићу се у почетку није превише допала јер је тражио нешто сличније руској химни.
Обојица, како је додао, нису билу у фазону да је направљено нешто значајно, а уз то водећа песма из филма је првобитно била "Само мало", док је "Пукни зоро" прорадила код слушалаца за пар година.
Изненадила ме реакција, сама од себе се десила. То је највећа ствар у мојој струци кад то крене само од себе. Онда имаш осећај да си нешто направио, истакао је Пешут.
"Пукни зоро" је препевана и на грчки, руски и шпански, а чак га је и шпанска певачица Луз Касал пре снимања питала да ли је то нека стара шпанска песма.
Упитан како тече рад на Бјелогрлићевом пројекту "Ланчана реакција", Пешут је признао да ту још "пипа" музику, да види има ли шта да каже на ту тему.