У Огранку САНУ промоција зборника Историјска лексикографија српског језика

Матица српска и САНУ су овом зборнику објавиле 17 радова, подељених у три целине, с истоименог научног скупа одржаног 2019. у Огранку САНУ у Новом Саду, организованог у сарадњи ове две институције.  

- Историјски речник фундаментални је филолошки и лингвистички подухват. Лексикон сведочи о томе како човек класификује свет, појаве у свету, које су му појаве притом важне. Укратко, он открива нашу слику света. Отуда је историјски речник приповест и о материјалној и о духовној култури и прошлости говорника једног језика, најбоље сведочанство о свим културним менама које су они проживљавали, те у њу утканим културним слојевима – истакла је на промоцији Јасмина Грковић Мејџор.

Историјски речник има широку примену, како је навела, и намењен је и филолозима и лингвистима, који његову грађу користе за разноврсна проучавања, семантичка, етимолошка, упоредна, језичка  и слична, истраживачима у области других друштвених и хуманистичких наука и дисциплина, историчарима, историчарима књижевности, историчарима права, уметности, медицине, етнолозима, али и широј културној јавности. По речима Јасмине Грковић Мејџор, очигледна је потреба да се приступи изради репрезентативног историјског речника српског језика, и овај пројекат је започет у окриљу Матице српске, организовањем поменутог скупа, у циљу давања темељних питања израде речника, прецизног дефинисања његове макро и микро структуре.

Први део зборника „Историјска лексикографија и етимологија“ представила је Јасмина Грковић Мејџор, наводећи да он упућује на неодвојивост историјске лексикографије и етимологије и садржи четири прилога. У првом насловљеном „Ка историјском речнику српског језика“ Јасмине Грковић Мејџор, сагледавају се општа питања везана за речник у целини, поменула је она, објашњавајући да је узет  период најстаријих сачуваних споменика од 12. столећа, уз нека одступања, а као горња граница одређен је 18. век, те да извори обухватају и ћириличке и латиничке споменике, односно разноврсне текстове - повеље и писма, законике, записе народне поезије, лирске песме у рукописним песмарицама 18. века, углавном из Војводине, медицинске и ботаничке списе... Следећи прилог је „Топонимија као извор непотврђених лексема“ Александра Ломе, док рад Јасне Влајић Поповић и Марте Бјелетић указује на историјске потврде у етимолошким речницима српског језика. Последњи рад у овом првом поглављу је „Речник старосрпских имена: од концепције до методологије“ Владимира Поломца.

- Други тематски оквир “Извори за историјски речник српског језика“ броји шест радова, у којима се нешто детаљније говори о корпусу текстова обухваћених речником и о лексичкој грађи, посебно оној из секундарних извора – навела је Марина Курешевић.

Први рад насловљен је „Рашчитавање и пренос у електронску форму ћирилске грађе за историјски речник српског језика: недоумице и могућа решења“. Потписује га група аутора, која се бавила овом тематиком, како је напоменула Марина Курешевић, с циљем да се добије што уједначенији корпус решења, применљив не само за речник, него и за друга лингивстичка и ванлингвистичка истраживања.

Укључивање грађе са целог српског језичког простора огледа се у раду Јелице Стојановић, која  разматра такозване паштровске исправе из периода од 16. до 18.века, а Зорица Никитовић писане изворе из Босне и Херцеговине од 12. до 18. века. Ови радови, како је истакла Марина Курешевић, могу представљати узор и путоказ за дигитализацију српске ћирилске рукописне грађе, и друге.

Наредна три аутора, по речима Марине Курешевић, истичу важност и секундарних извора за формирање речничког фонда старог српског језика. На путописе указује Ирена Цветковић Теофиловић, а на медицинске списе Надежда Јовић, док Владан Јовановић препоручује да овај речник који обухвата и славеносрпску епоху, међу своје изворе уврсти и библијске преводе Атанасија Стојковића и Платона Атанацковића с почетка 19.века.

Тематски одељак „Ка микроструктури историјског речника српског језика“ отвара рад „Начини моделирања одредница историјских речника у дигиталном окружењу“ Снежане Петровић и Соње Манојловић, које на основу критичког сагледавања три електронска издања одређених историјских речника – старог руског језика, холандског и фризијског, као и пољског, дају предлог за конципирање аналогног лексикографског чланка у историјском речнику српског језика. Са овим је у вези текст Александра Ломе и Жељка Степановића, посвећен Рударском законику деспота Стефана Лазаревића, као моделу лексикографске обраде.

- Финална четири рада зборника, уз сагледавање искустава и праксе у историјским речницима, пре свега словенског језичког подручја, баве се прецизним елаборирањем појединих компоненти лексикографског чланка, то јест будуће микроструктуре „Историјског речника српског језика од 12. до 18. века“. У свим наведеним текстовима, речник се, посматран из перспективе будућег корисника, интерпретира као рационализовани индекс, како се наводи у једном раду, којим се жели приказати све богатство и разноликост грађе уз олакшану интерпретацију и приступ - указала је Исидора Бјелаковић, представљајући одељак у којем су објављени и радови Виктора Савића и Александра Милановића, Марине Курешевић, Слободана Павловића, Јасмине Грковић Мејџор и Исидоре Бјелаковић.

Н. П-ј.