Саопштен ужи избор за књижевну награду „др Шпиро Матијевић”
Жири књижевне Награде „Др Шпиро Матијевић“ за најбољу књигу у 2022. години, у саставу Иван Негришорац (председник), проф. др Александар Јерков и Селимир Радуловић (чланови), на седници, одржаној 13. фебруара, констатовао је да је прошлогодишња продукција била богата и разноврсна, тематски, поетички и стилски, те да је потврдила генерални суд по којем је српска књижевност веома жива и у великој мери одговара на изазове овог времена.
Уз оцену да је у свим жанровима било убедљивих наслова, жири је ипак издвојио осам књига које су ушле у ужи избор за награду: песничке збирке „Пут за Хум” Гојка Ђога (издавач Српска књижевна задруга, Београд) и „О стварима које је Хомер пропустио” Миодрага Раичевића (Граматик, Београд), романе „Кад ђаволи полете” Владимира Кецмановића (Лагуна, Београд), „Паклена путарина” Владимира Копицла (Лагуна, Београд), „Видиш ли да не видим” Емира Кустурице (Српска књижевна задруга, Београд) и „Иконостас” Горана Петровића (Лагуна, Београд), збирку приповедака „Ниједна од седам” Михајла Пантића (Архипелаг, Београд), те студију „Трансмузикализација текста: Музика српске модернистичке књижевности” Мине Ђурић (Савез славистичких друштава Србије).
Књижевно признање које носи име др Шпире Матијевића установљено је у знак сећања на овог истакнутог српског писца, преводиоца и универзитетског професора, рођеног 1943, у Колашцу, месту у општини Книн, а трагично страдалог 1993. у Тузли. Награду су до сада добили академик Матија Бећковић, Ђорђо Сладоје, Милован Данојлић, Веселин Марковић и проф. др Јован Делић. Награда за 2022. годину биће уручена 24. фебруара, у 12 часова, на отварању Дана Шпире Матијевића у Свечаној сали Матице српске у Новом Саду, а лауреату ће припасти пригодна Повеља и новчана награда у износу од 15.000 евра.
Манифестација Дани Шпире Матијевића, коју организује Фондација „Др Шпиро Матијевић”, у сарадњи са Матицом српском, Српским народним позориштем и Културним центром Војводине „Милош Црњански”, биће настављена у суботу, 25. фебруара, научним скупом у Матици српској, при чему ће у фокусу 17 књижевних теоретичара и критичара бити не само прозна дела и поетски опус овог по много чему изузетног литерате, већ и други аспекти његовог богатог књижевног ангажмана. Истог дана у Галерији Матице српске у 18 часова биће представљен играно-документарни филм „Светлости и сенке” о великом српском сликару Сави Шумановићу, чија је животна судбина умногоме наликовала на Матијевићеву. Ово остварење, рађено поетиком слике, звука и тишине, режирао је проф. Драгољуб Елчић, декан Академије уметности у Београду, у ауторском тиму су и композитор Светислав Божић, сниматељ Радослав Владић и монтажер Светолик Мића Зајц, док су копродуценти филмска кућа „Рамонда Продуцтион” и Културни центар Војводине „Милош Црњански”.
Дани Шпире Матијевића биће затворени у недељу, 26. фебруара у 19 часова, Свечаном академијом на сцени „Пера Добриновић” Српског народног позоришта. На програму ће бити дела Јосифа Маринковића, Стевана Стојановића Мокрањца, Исидора Бајића, Александра Вујића... која ће изводити Камерни хор Опере Српског народног позоришта, под управом Весне Кесић Крсмановић, Мушки хор „Источник”, којим ће дириговати Дијана Цветковић, као и вокална солисткиња Милица Досковић, док ће одабране стихове и изводе из прозе др Шпире Матијевића казивати глумци најстаријег српског професионалног театра Соња Дамјановић и Небојша Савић.
М. Стајић