Промоција издања Центра за византијско-словенске студије у Матици српској

Говорећи најпре о раду ових институција, професор др Зоран Николић са УН-а је навео да је њихов циљ пре свега стварање услова за размену научно-истраживачких резултата инсти- туција које се баве историјом, културом и духовношћу. Он се истовремено и захвалио Матици српској на гостопримству, најавивши да ће у скорој будућности Универзитет у Нишу организовати промоцију издања наше најстарије књижевне, културне и научне установе.

Када је, пак, реч о издавачкој активности наведених трију центара, у средишту њихове пажње била су у протеклом периоду велики јубилеји - осам векова српске државности, осам векова српске архиепископије и пет векова од штампања прве српске књиге у Венецији. Тако је, у поводу обележавања крунисања Стефана Првовенчаног 1217, у сарадњи са Филозофским факултетом у Београду одржан тродневни научни скуп, чији су резултати сабрани у обимном зборнику „Српска краљевства у средњем веку”. Ова књига, како је то рекао др Борис Стојковски, доцент на Филозофском факултету у Нишу, имао је за циљ да се тај велики јубилеј искористи као лајтмотив за шири аспект проучавања читавог српског средњег века, од идеолошког преко свакодневног до књижевног.

На том фону је и други зборник огледа посвећен Божидару Вуковићу и српској књизи у Венецији, где је у фокусу била не само биографија овог Подгоричанина који је 1519. покренуо штампарију у срцу Млетачке републике, већ и уметност његових књига, затим литургија, закључно са Светачником, који је Вуковић тих година приредио. По речима др Стојковског, није штампарија Божидара Вуковићеа значајна само по томе што означава почетак присуства српске штампане књиге на подручју Централне и западне Европе, него и јер је представљала глас Срба који су се нашли укљештени између три велике империје - отоманске, хабсбуршке и млетачке. „Вуковићева штампарија сведочи о томе да се српска култура ширила на запад без обзира на чињеницу да практично више није постојала српска држава. Стога ће огледи из овог зборника пођеднако користити и историчарима, историчарима уметности, теолозима...”, навео је Стојковски.

Посебно и најобимније издавачко поглавље трију центара посвећено је обележавању осам векова аутокефалности Српске православне цркве. Наиме, у едицији Црквене студије објављен је, како је појаснио историчар проф. др Драгиша Бојовић, обиман двотомни број који се тематски наслања на овај велики јубилеј. Први том је сабрао 44 рада о Светом Сави, међу којима су и научни огледи девет новосадских аутора, док је други нешто шире постављен и обухвата 66 студија из историје цркве, културне историје цркве, филологије, теологије, филозофије... Паралелно с тим припремљен је и зборник посвећен православном монаштву,  а све ће бити заокружено тематом о оцу Јустину Поповићу, поводом 125. годишњице његовог рођења, који ће сабрати огледе са научног скупа о једином светитељу међу универзитетским професорима, најављен за 10. и 11. мај у организацији Центра за византијско-словенске студије.

Мада тиражи нису у првом плану, када је у питању издаваштво трију нишких центара, неколико монографија је изашло и ван круга тзв. упућених читалаца, а то се пре свега односи на трилогију познатог православног француског филозофа и теолога Жан-Клода Ларшеа „Теологија болести”. Иначе, није на крају згорег навести да су Центар за црквене студије, Међународни центар за православне студије и Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу комплете својих издања јуче даровали Библиотеци Матице српске, као и богословији у Сремским Карловцима.      

        М. Стајић