Представљен роман Ђорђа Писарева „У кухињи са Зевсом”

„Кување је и ненаметљиво симболичко искуство о томе како живети док се пише и како писати ако се пише о животу који се истински дубоко проживљава. Уз приложене рецепте - књижевне и гастрономске – види се како горки рецепти искуства помажу да не скончамо сасвим од истине”, речи су књижевног критичара проф. др Добривоја Станојевића изговорене синоћ у Малој сали Коларчеве задужбине у Београду на промоцији нове књиге Ђорђа Писарева објављене у „Агориној” библиотеци „Календар”.

О фантазмагорији којом познати новосадски књижевник безмало утемељује нови могући жанр – куварски роман, говорили су и писац Фрања Петриновић, као и уредник „Агоре” Ненад Шапоња, по коме „У кухињи са Зевсом” нуди необичан, другачији прозни поглед на свет, али остаје на трагу концентричних кругова којима Писарев пише „бавећи се својим опсесивним литерарним темама у којима се осећају и мирис и укус Новог Сада”. За самог аутора, његов нови роман је сведочење о спознаји да планета Земља више није тера инкогнита, напротив: морамо се вратити Човеку и открити и друге, још увек незнане унутрашње светове.

Али, наравно, не огољено, аутистично, са хиљадусатним директним преносом у новом-старом “прозном ријалитију” какве данас исписују “статусни” писци, него предочити јунака као драгоцени микрокосмос, предочити свет који тек треба открити пловећи унутрашњим морима душе и пронаћи задовољство у мајсторском, заводљивом тексту.    

М. С.