Обележен дан Библиотеке Матице српске

Дан Библиотеке Матице српске одржава се на дан када је 1864. донета одлука о пресељењу Матице српске и њене библиотеке из Пеште у Нови Сад. Ове године Библиотека МС обележава 185 година од отварања за јавност.

Након поздравних речи епископа новосадског и бачког Иринеја, саветника председника Републике за културу Дејана Савића, и председника Матице српске Драгана Станића, беседу је одржао управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић.

- Вероватно се, неко од вас, сећа да сам прошле године, говорећи на тему о библиотеци и књизи, ослушкивао дамаре Велике књиге, у којој се находе све друге књиге, која, дубином, смислом и трајањем чини Велику библиотеку. Крећућ’ се од вектора вере ка вектору стваралаштва предочио сам да смо, захваљујући њој, научили да је књижевност изнова изграђена митологија, да су њена структурална начела саобразна структуралним начелима мита, односно, да је реч о извору са чистом водом на којем су, у минулих две хиљаде година, генерације и генерације утољавале своју жеђ - поменуо је у својој беседи Селимир Радуловић. - Наслањајући се на тај наратив данашњу беседу изговарам у славу књиге у књизи, библиотеке у библиотеци, књиге што вековима пружа лозе своје, из које су изнедриле бројне светоотачке и светогорске  књиге и библиотеке, у славу мирних и светлих весника, који сведоче о слави, очевој, посебно једног што је, до неба се дижућ’, сведочио до века, и у век, с Јелином као Јелин, с Јудејцем као Јудеј, са слабима слаб, с јакима јак, а у спасу свима беше све.

Обележавајући да Бибиотеке Матице српске сећамо се 1838. године, како је подсетио Селимир Радуловић, када је донета одлука да се она отвори за јавност:

- Сећамо се, наравно, свих вредних српских посленика културе који су је, у времену, градили и изградили. Сретењски орден, првог степена, којим смо одликовани од стране председника Србије, пре два месеца, круна је једне јединствене мисије у српској култури.

Након беседе, Управник БМС Селимир Радуловић је уручио Златну књигу Библиотеке Матице српске Владимиру Пишталу. Ову награду чине повеља, плакета и графика Драгана Стојкова, као и округли сто о делу добитника, који ће бити одржан у новембру ове године, након чега ће бити објављен и зборник радова.

Образложење ове награде јуче је прочитао Зоран Ђерић, члан жирија, уз Гордану Ђилас, и председника Милана Мицића. У образложењу жири истиче да је Пиштало један од најистакнутијих савремених српских писаца, и наводи низ његових најпознатијих остварења.

- Са романом „Тесла, портрет међу маскама”, Пиштало је доживео низ великих иностраних успеха, будући да је ова књига до сада преведена на 20 светских језика. „Тесла...” је, након НИН-ове награде и Награде Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу, ушао у читанке за основну школу и гимназију, објављен је са успехом у свим бившим југословенским републикама, у Турској се продао у преко 90.000 примерака (19 издања), а у САД је доживео чак три издања - подсетио је жири у образложењу.

Један од најпревођенијих српских романа данашњице - „Тесла, портрет међу маскама” Владимира Пиштала, како наводи жири у образложењу, управо се појавио и на кинеском језику, чиме је доживео још један у низу иностраних успеха.

- Волим библиотеке. Настојим да пренесем своје поштовање према библиотекарима на друге људе. Најдраже ми је кад ми у некој малој библиотеци кажу „Овде управник Народне библиотеке никада није био”. Библиотека је капија за свуда и резонаторска кутија за наша срца. То је неусловљено место. Дубоко демократично место. Књиге говоре оно што новине не смеју, писао је велики Душко Радовић. Рано сам знао да ће ми књижевност бити судбина по принципу „Нешто ми шапне у срцу и знам” - рекао је, између осталог, у својој беседи лауреат ове награде Владимир Пиштало, један од најпревођенијих савемених српских писаца, добитник најзначајнијих књижевних признања, професор и доктор историјских наука, и управник Народне библиотеке Србије.

Јуче су уручене и Захвалнице Библиотеке Матице српске, које су добили

Библиотека града Београда и дугогодишња радница Библиотеке Матице српске Катица Шкорић, археограф саветник у пензији.

У склопу обележавања дана Бибиотеке Матице српске приређена је и изложба рукописне и старе штампане књиге, ауторки Душице Грбић и Гордане Ђилас. На њој су изложене оригиналне публикације из драгоцене колекције старе и ретке књиге Библиотеке Матице српске.

Н. Пејчић