Језикоманија: Динар пара

Динар је латинског па и грчког порекла. Потиче још из времена Римске империје, из 3. века пре наше ере! Од 269. године п.н.е. ковао се у Риму сребрни новац денариус (десетак, десетица, десетача), назван тако по томе што је садржавао десет аса (а „ас” је био у Риму новчана јединица).

У Грчкој је још раније постојао денарион. У источним језицима, посебно у арапском, денарион, односно денариус, постао је динар.

Арапи су од 7. века ковали златне новчиће с таквим називом. С истока је ДИНАР доспео у наше крајеве негде почетком 14. века, и то преко Дубровника, где је постојала ковница новца, из које су се динари ширили по целом Балкану.

Као новчана јединица динар је у Србији уведен тек крајем 19. века, а касније је прихваћен и у Југославији, замењујући, 1918. године, црногорски перпер и аустроугарску круну, која је дотад важила у крајевима што су били под аустроугарском влашћу.

Динар је новчана јединица и у другим земљама, углавном арапским: у Ираку, Јордану, Адену, Алжиру, Бахреину, Кувајту и Тунису.

Назив ПАРА потиче из турског језика. Изворно значење је СРЕБРО (од арапског БАРА – сребро). Од 17. века пара је била основна новчана јединица у Турској царевини, а наши су је људи схватили као новац уопште. Зато се и данас каже: немам пара, што значи – немам новаца.

Крајем 19. века ПАРА је у Србији прихваћена као назив за најмању новчану јединицу (стоти део динара), што се задржало до данас.

Н. Мирковић