Изложба о венецијанским издавачима српских књига

Срби су крајем 15. века у својим непрестаним сеобама доспели до Венеције где су оформили своје ново културно средиште и где су између 1518. и 1824. слободно издавали и штампали своје књиге.



Први власници издавачких кућа и штампарија које су објављивале богослужбене књиге на српском језику били су Божидар и Вићенцо Вуковић који су радили од 1519 до 1561, Стефан Мариновић који је издавао књиге 1861, Јаков од Камене Реке 1865, Которанин Јеролим Загуровић 1569 и 1570, Јаков од Крајкова 1572, и Млечани Антонио Рампацето, 1597. и Бартоло и Марко Ђинами који ће радити све до 1638. 



После паузе дуге скоро један век када су српске књиге објављиване или у Риму или по влашким манастирима у Венецији, Димитрије Теодосије је започео 1761. успешну издавачку делатност коју ће окончати његов синовац Пане Теодосије 1824. објављивањем првих књига великих просветитеља Захарија Стефановића Орфелина, Доситеја Обрадовића, Павла Соларића…



"Ово је једна од последњих неиспричаних прича из српске историје. Познато је српско издаваштво и сликарство у Венецији, али ми овде приказујемо литерарну сцену која је у Венецији направљена 1519. године где су се окупљали значајни српски интелектуалци - издавачи, редактори, уредници, рецезенти, приређивачи и крајем 18. века књижевници који припадају просветитељском кругу", рекао је Анђелковић Танјугу.



На данашњи дан, 1. јула, пре 500 година издата је прва српска књига у Венецији.



"Издато је 200 наслова у том периоду, првих стотинак година издаване су искључиво црквене књиге које су ширене по Србији. Преко тих књига успостављени су канони писмености који су значајни за каснију еволуцију српског језика и српске културе. Све те књиге су биле основа за израду нових књига и све се то дешава у време ренесансе када су велики мајстори живели у Венецији што се одразило и на дизајн српских књига", рекао је Анђелковић.



Директор Италијанског института за културу Давид Скалмани је истакао да је у Венецији постојала велика слобода у штампању књига и капитал да се све то изведе.



"Књиге су штампане на свим језицима и велики удео чине управо српске књиге. Србија је у Венецији нашла изузетне штампаре и изузетне могућности за штампање књига и велики део српске културе је ишао преко Венеције", рекао је Скалмани.



Данас су српски писци попут Иве Андрића и других класика врло цењени у Италији, али мање су познати савремени писци, због чега, како је казао Скалмани, Италијански институт за културу много ради на томе да се и савремени српски писци представе италијанским читаоцима.



Заменик управника Народне библиотеке Србије Драган Пурешић истакао је значај обележавања 500 година од штампања првих српских књига у Венецији.



"То је било време када је Венеција била својеврсни центар српске културе што је било могуће пре свега захваљујући развијеној шстампарској и издавачкој делатности. Тада су објављиване српске књиге и из Венеције се ширила српска култура што је значајно, јер то није могло да се ради у отаџбини, а било је неопходно за одржање идентитета и континуитета народа", рекао је Пурешић.



Прве књиге српских издавача објављене у Венецији биле су "Службеник" Теодора и Ђурађа Љубавића, започет, а можда и довршен 1. јула 1519, и "Службеник" Божидара Вуковића на 240 листа средњег формата чије штампање је завршено 7. јула 1519. 



На изложби у Народној библиотеци Србије представљени су артефакти који сведоче о богатој историји Срба у Венецији.