Издавачи: Брините се о садржају, а не о књизи

Главни уредник и директор издавачке куће Архипелаг Гојко Божовић примећује да се данас много чита, али да право питање није колико се чита, него шта се чита и упозорава да су rеzulatti, који су доступни и проверљиви, у многоме поразни.

Врло прецизна статика објављених књига на подручју Европске уније показује да се из године у годину смањује укупан тираж књига које се објаве, али се повећава број појединачних наслова. Значи, да је данас већи број наслова, али је укупан тираж тих наслова значајно мањи него што је био пре 10 или 20 година, рекао је Божовић.

То показује, додаје, да се квалитетна литература чита много мање него раније.

Књига више није, примећује даље, једини преносник смисла и смисао се тражи и преноси на друге начине, али врло честро се у другим преносницима не налазе квалитетни садржаји.

Божовић констатује да постоји обиље дигиталних светова, блогови, сајтови, портали, најразличитије форме дигиталних садржаја, али је питање да ли ту има квалитетних садржаја.

Ми који смо формирани на штампаној књизи и верујемо да је она незаменљива, морамо да прихватимо да је књига садржај, а не форма која се појављује. Ја нисам противник електронске књиге, али мој утисак јесте да се квалитетни садржаји повлаче, да на тржистсу штампаних књига већ неко време влада доминација таблоида у корицама и да је општи укус слабији.

Присуствујемо потискивању квалитетних садржаја, казао је Божовић. 

То се, према његовим речима, односи како на хуманистику, чији су садржаји, оцењује, готово занамераљиви, и не само код нас, тако и на врхунску књижевност која је неупоредиво мање утицајна данас него пре 20-30 година, а много је мање и читана.

Директор и главни уредник издавачке куће Клио Зоран Хамовић сматра да се квалитетна литературе чита у истој размери као и сто година раније и да не треба жалити ни за прошлим временима, ни због тога што у будућности неће бити боље.

Авангарда је увек авангарда и ту верујем да нема озбиљнијих историјских промена. Ми можемо да жалимо у технолошком смислу што књига није доминантан медиј, али после 500 година сасвим је јасно да су нови иоблици комуникације омогућили да је садржај тај који би требало да буде од пресудне важности и ту је питање квалитета, казао је Хамовић.

Наглашава да смо сведоци да се у политички креираном амбијенту, популистичком амбијенту, не може говорити о квалитетном садржају и примећује да то даје прилику онима који нехотице разарају друштво.

Незнање чини живот тегобним. Књига у овом тренутку више није симбол учености, него економске моћи и то онда мења позицију свих нас који се тиме бавимо, стављајући нас у једну врсту неравноправне трке на тржишту, јер они који су најбољи, заправо су на тржишној маргини, а они који су најгори, они обележавају не само тржиште, него и могућост сазнања, оценио је Хамовић и поводом Светског дана књиге поручио: Брините се о садржају, а не о књизи.

Директор и главни уредник издавачке куће Геопоетика Владислав Бајац наглашава да човек не сме да одустаје од својих критеријумима, без обзира на време које не иде на руку квалитетној литератури.

Ми смо се довољно доказали, као фирме и појединци са бесконачним ентузијазмом, који раде често и против себе, али ту врсту ни приближног ентизијазма не видимо код институција на сваком нивоу и сваке врсте, каже Бајац и додаје да се више пута нашао у ситуацији да се осећа као да је сам део државне институције, јер је обављао посао који треба држава да ради.

У реду је и то, али ипак не треба да мењамо улоге. Сви заједно треба радимо да нам буде боље. Изгледа да ћемо радни век и даље провести у ентузијазму, рекао је Бајац.

Низом догађаја посвећених читању и књизи, у уторак ће у Београду бити обележен Светски дан књиге и ауторских права.