Игору Маројевићу "Меша Селимовић" за роман "Остаци света"

На страницама "Вечерњих новости" данас је завршено гласање Великог жирија књижевних критичара за књигу године, за 33. награду "Меша Селимовић".

Своје изборе, као и прошле године, дало је 60 истакнутих књижевних зналаца и тумача, чији су избори праћени са великом пажњом.

Чланови жирија који припадају веома различитим генерацијама, заговорници су различитих књижевних поетика и долазе из 25 места и градова, овога пута издојили су 128 наслова.

Убедљиво је, са 27 гласова, победио роман "Остаци света" Игора Маројевића.

У онлајн обраћању медијима Маројевић је изразио велико задовољство што је добитник награде која носи име, како је рекао, водећег филозофа српске прозе у последњих 50 година.

"Бројних Селимовићевих мисли, романа, афоризама не би се постидели ни врхови најразвијенијих култура као што је Француска. Веома је значајно примити ово признање и због система гласања које награду "Меша Селимовић" чини најдемократскијом у Србији и шире, јер свако од критичара иза свог избора стаје јавно именом и презименом и биографијом", казао је Маројевић.

Како је истакао, сакупљао је грађу о Јасеновцу скоро 30 година без неког јасног циља.

"Никада нисам помишљао да ћу писати роман о Јасеновцу, али то се ипак догодило. Када сам се преселио у Шпанију где сам провео део живота, открио сам тему тамошњег Грађанског рата. Биле су то иницијалне теме романа "Остаци света". Како сам конципирао роман као збир прича главних протагониста ту су се нашли и делови посвећени илегалном деловању Комунистичке партије у Краљевини Југославији, догађања у Блајбургу, Сребреници", навео је Маројевић.

Када се заклопе странице Маројевићевог романа поставља се питање да ли је зло у природи човека или се код њега јавља у тешким околностима, а Маројевић верује да је у највећем броју случајева зло присутно у човеку у обе варијанте.

"Нешто се наследи, нешто се стекне, а нешто и разгоре околности... Писао сам о ратним ситуацијама у којима људи раније нису били. Ти људи заправо тада упознају сопствено зло и остају запањени или су приморани да чине зло што их наравно не амнестира. Мој роман не осуђује већ покушава да разоткрије злочинца и зло. Ако схватимо зло то не значи да га оправдавамо", казао је Маројевић.