Геопоетика објавила нову књигу Ерленда Луа
БЕОГРАД: Издавачка кућа “Геопоетика” објавила је нову књигу Ерленда Луа “Животиње у Африци”, најрадикалнију и најслојевитију књигу познатог норвешког аутора, у којој он, према речима извршне уреднице Јасне Новаков Сибиновић, показује апсурд људског живота са свим елементима саспенс романа и комедије ситуације.
У већини мојих књига наћи ћете друштвени коментар. Много је лоших аспеката нашег начина живота. Свет се развија на много начина. Дефинитивно свет напредује, људи могу да се ослободе сиромаштва, могу да се образују и дођу до одређеног стандарда, али ми живимо у доба колективне небриге, ми силујемо природу и то ме страшно љути и чини да се осећам уморним од живота. Зато сам написао књигу ''Животиње у Африци'', дивљу фарсу о људима који су свет претворили у ужасно место у свом покушају да га учине бољим, рекао је Лу у једном интервјуу.
Новаков Сибиновићева наглашава да је књига “Животиње у Африци” врло радикална, да је она Луов вапај и шок терапија.
Неколико појединаца - зубар, биолог, филмски монтажер и полицијска истражитељка, напуштају свој дотадашњи живот обузети необичним склоностима и идејама.
Лу, увидевши да читаоци нису довољно схватили поруку његове књиге “Доплер”, одлучује се за крајњу радикализацију.
Очување животне средине, афрички туризам бизарног садржаја, леопард-фетишизам, содомија на кенијском тлу, муж који постаје хомосексуалац, губитак руке, ноге, живота - све је то, како истиче Сибиновићева, део “овог луовског циркуса који је истовремено застрашујуће и опомињуће озбиљан и урнебесно смешан”.
Тема књиге је лицемерје човечанства данас, те тако у Скандинавији, земљама у којима је навиша родна равноправност, мобинг на послу је ако се некоме стави рука на раме, а с друге стране, примећује Лу, “силујемо природу свакодневно”.
Како су приметили критичари, “Животиње у Африци” је изванредна сатира извитопереног идеализма и свакодневнице у данашњем друштву.
У целој књизи Лу бриљира својим лаконским хумором, пародира савремени терапијски и организациони језик на врхунски начин, показује испразност свих фраза, расветљава нашу друштвену игру, склоност да китимо стварност како бисмо се и себи и другима представили бољим, оценили су критичари.
