ДЕСЕТ ВЕКОВА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ У Матици српској промовисано 14. коло Антологијске едиције
Четрнаесто коло Антологијске едиције „Десет векова српске књижевности”, објављено под окриљем Издавачког центра Матице српске, промовисано је јуче у Свечаној сали нашег најстаријег књижевног, културног и научног друштва.
Реч је, подсетимо, о највећем таквом подухвату у српској издавачкој делатности, послу који надилази оквире националне књижевности и културе и представља национално прегнуће од изузетног значаја. Анологија приказује целовит развитак српске књижевности, односно континуитет литерарне речи од дванаестог века, који је почетни, до двадесет и првог века, који је десети у низу, те од усмене и житијске књижевности до савремених књижевних жанрова.
А заступљени су писци чије књиге обележавају време у којем су настале, без разлике на којем облику и на којем наречју српског језика су написане, у било којој земљи где су Срби живели или сада живе. Притом се не примењује никакав територијални или временски кључ. Једини критеријум је вредносни, књижевноисторијски потврђен или на нов начин установљен.
У том светлу актуелно 14. коло Антологијске едиције, обухвата књижевну оставштину Александра Вуча, Душана Матића, Милана Дединца и Марка Ристића, у две књиге. Ту су потом наслови посвећени Скендеру Куленовића, односно његовом стиху, есејистици и прозном изразу, затим увек лиричном Бранку В. Радичевићу са „белим“ романима о жени и о мушкарцу, сујеверицама и другим магијским темама, те писцима, сродним у књижевној елегичности, али различитим у начину казивања - Жарку Васиљевићу и Душану Васиљеву. У посебној књизи, „из малог рита”, долази Арсен Диклић са својим сценаријима и баладама које на њих личе, потом је ту и Борислав Радовић, песник културе и учене отмености, као и Љубивоје Ршумовић, уз чије су поетске чаролије за све узрасте у књигу уврштене и његове завичајне анегдоте. Згуснута проза недавно преминулог Давида Албахарија представљена је са два романа, приповеткама различитих дужина, али са истом казивачком снагом, те есејима у облику писама, док десета књига четрнаестог кола припада Радославу Петковићу, његовим приповеткама у два циклуса, одломцима из четири романа, и такође есејима.
Главни уредник едиције, академик Миро Вуксановић, на промоцији је саопштио и да је већ припремљено 15. коло, у оквиру којег ће током пролећа из штампе изаћи и јубиларна 150. књига Антологијеске едиције „Десет векова српске књижевности”.
М. Стајић
