КАЛЕИДОСКОП КУЛТУРЕ Шта је ура­ђе­но за пет го­ди­на?

Од 2018. го­ди­не, ка­да је ре­а­ли­зо­ван пр­ви пут, Ка­ле­и­до­скоп кул­ту­ре сва­ког сеп­тем­бра пре­тва­ра чи­тав град у сце­ну, чи­ме је по­себ­но до­при­нео ту­ри­зму у Но­вом Са­ду, те је та­ко град и у је­се­њем пе­ри­о­ду по­стао атрак­тив­на ту­ри­стич­ка ло­ка­ци­ја.

Умет­нич­ка смо­тра, је­дин­стве­на и по то­ме што тра­је ви­ше од ме­сец да­на, за пет го­ди­на оку­пи­ла је ви­ше од 7.000 умет­ни­ка и по­ста­ла „мост“ ко­ји је спо­јио уста­но­ве кул­ту­ре, ва­нин­сти­ту­ци­о­нал­ну сце­ну, раз­ли­чи­те парт­не­ре, до­но­си­о­це од­лу­ка и пу­бли­ку, за­тим ло­кал­ну, на­ци­о­нал­ну, ре­ги­о­нал­ну, европ­ску и свет­ску сце­ну, али и кроз умет­нич­ки кон­цепт по­се­бан фо­кус ста­ви­ла на спа­ја­ње и ком­би­но­ва­ње про­сто­ра и са­мог про­гра­ма.

Ка­ко се на­во­ди­ло од са­мог по­чет­ка, Ка­ле­и­до­скоп кул­ту­ре пред­ста­вља це­ло­го­ди­шњи про­је­кат, што по­ред са­ме ре­а­ли­за­ци­је то­ком сеп­тем­бра и на по­чет­ку ок­то­бра под­ра­зу­ме­ва и де­таљ­ну ана­ли­зу ко­ју сва­ке го­ди­не спро­во­ди тим са Уни­вер­зи­те­та у Но­вом Са­ду, а пре­ма ан­ке­ти­ра­њу по­се­ти­ла­ца, да би на­спрам то­га усле­ди­ло кре­и­ра­ње про­гра­ма сле­де­ћег Ка­ле­и­до­ско­па, сход­но ре­зул­та­ти­ма, од­но­сно по­хва­ла­ма, су­ге­сти­ја­ма и кри­ти­ка­ма.

Та­кав при­ступ ор­га­ни­за­ци­ји и ре­а­ли­за­ци­ји до­га­ђа­ја, по­ка­зао се као аде­ква­тан да ре­зул­та­ти из го­ди­не у го­ди­ну бу­ду све бо­љи.

Про­ме­на кул­тур­них на­ви­ка Но­во­са­ђа­на и Но­во­са­ђан­ки

На­стао у окви­ру при­пре­ма за го­ди­ну ти­ту­ле Европ­ске пре­сто­ни­це кул­ту­ре и на­ста­вља­ју­ћи да по­сто­ји као ле­гат и на­кон 2022. го­ди­не, Ка­ле­и­до­скоп кул­ту­ре је та­ко у ве­ли­кој ме­ри до­при­нео по­зи­тив­ним про­ме­на­ма у кул­тур­ним на­ви­ка­ма Но­во­са­ђа­на и Но­во­са­ђан­ки.

Хра­брост умет­ни­ка, ор­га­ни­за­ци­ја и ин­сти­ту­ци­ја да иза­ђу из уоби­ча­је­них окви­ра и по­ну­де пу­бли­ци ино­ва­тив­не при­сту­пе ус­пе­ла је да сру­ши гра­ни­це не­че­га што би се зва­ло „елит­на“ кул­ту­ра, раз­би­ја­ју­ћи та­ко сте­ре­о­ти­пе да од­ре­ђе­ни кул­тур­ни са­др­жа­ји ни­су за сва­ко­га, па са­мим тим и страх пу­бли­ке да их не­ће раз­у­ме­ти.

По­ме­ну­та ана­ли­за не­за­ви­сних ис­тра­жи­ва­ча кроз го­ди­не је упра­во по­ка­за­ла да су смер­ни­це пу­бли­ке до­ве­ле до оце­не да су про­грам, до­га­ђа­ји и еле­мен­ти ор­га­ни­за­ци­је Ка­ле­и­до­ско­па кул­ту­ре бо­ље при­ла­го­ђе­ни раз­ли­чи­тим по­ло­ви­ма, као и обра­зов­ним, али и ста­ро­сним ка­те­го­ри­ја­ма, с об­зи­ром на чи­ње­ни­цу да је рас­пон го­ди­на по­се­ти­ла­ца из­ме­ђу 18 и 74, што зна­чи да су за­сту­пље­не ско­ро све ста­ро­сне ка­те­го­ри­је.

Дру­га­чи­ји при­ступ кул­тур­ним до­га­ђа­ји­ма сто­га је отво­рио мо­гућ­ност за но­ву пу­бли­ку, али и про­ме­нио њи­хо­ве на­ви­ке.

Ви­ше не­го ду­пло је по­рас­тао број Но­во­са­ђа­на и Но­во­са­ђан­ки ко­ји по­се­ћу­ју кул­тур­не до­га­ђа­је јед­ном не­дељ­но за са­мо го­ди­ну да­на, а број оних ко­ји кул­тур­не до­га­ђа­је по­се­ћу­ју јед­ном го­ди­шње је пре­по­ло­вљен.

Нај­ве­ћи успех, кад је реч о кул­тур­ним на­ви­ка­ма, де­фи­ни­тив­но је по­да­так о то­ме да је сма­њен број оних ко­ји по­се­ћу­ју кул­тур­не до­га­ђа­је јед­ном ме­сеч­но у ко­рист по­ве­ћа­ња бро­ја по­се­та јед­ном не­дељ­но. 

Ква­ли­тет про­гра­ма нај­ви­ше при­ву­као пу­бли­ку

По­след­њи Ка­ле­и­до­скоп кул­ту­ре, 2022. го­ди­не, до­био је нај­ви­шу оце­ну пу­бли­ке – 5 од 5, што је по­ка­за­ло да су ана­ли­за сва­ког Ка­ле­и­до­ско­па и реч пу­бли­ке би­ле кључ­не за ње­гов да­љи раз­вој.

Ка­ле­и­до­скоп кул­ту­ре ове го­ди­не, од 7. сеп­тем­бра до 15. ок­то­бра, оку­пи­ће ви­ше од 1000 до­ма­ћих, ре­ги­о­нал­них, европ­ских и свет­ских умет­ни­ка у Ди­стрик­ту и мре­жи кул­тур­них ста­ни­ца. Умет­нич­ки кон­цепт ово­го­ди­шњег Ка­ле­и­до­ско­па кул­ту­ре су „Не­рас­ки­ди­ве ве­зе“ и об­у­хва­ти­ће ства­ра­ла­штво у по­след­њих 100 го­ди­на.

Ин­те­ре­сант­но је да је од пр­вог ис­тра­жи­ва­ња, 2018. го­ди­не, па све до по­след­њег про­шле го­ди­не, ква­ли­тет про­гра­ма увек био у вр­ху раз­ло­га за по­се­ту до­га­ђа­ја на Ка­ле­и­до­ско­пу кул­ту­ре.

Од­мах иза је при­сту­пач­на це­на или бес­пла­тан про­грам, а ме­ђу нај­у­че­ста­ли­јим раз­ло­зи­ма за по­се­ту то­ком свих пет го­ди­на су не­што но­во и дру­га­чи­је, као и од­го­ва­ра­ју­ћи из­во­ђач и про­грам.

Ви­ше од 90 од­сто по­се­ти­ла­ца сма­тра да су до­га­ђа­ји би­ли ко­ри­сни за њих, што је у 2022. го­ди­ни за­бе­ле­же­но као ве­ћи про­це­нат у од­но­су на 2021.

Пре­ма оце­на­ма пу­бли­ке, ци­ље­ви Ка­ле­и­до­ско­па кул­ту­ре про­шле го­ди­не до­би­ли су нај­ви­шу оце­ну, 5 од 5, а ви­ше од 90 од­сто пу­бли­ке би га по­но­во по­се­ти­ло и пре­по­ру­чи­ло по­ро­ди­ци и при­ја­те­љи­ма.

Про­сто­ри игра­ју кључ­ну уло­гу

За Ка­ле­и­до­скоп кул­ту­ре про­сто­ри су јед­на­ко ва­жни као и про­гра­ми, јер упра­во тај спој до­при­но­си спе­ци­фич­но­сти, па у број­ним слу­ча­је­ви­ма и екс­клу­зив­но­сти са­мих до­га­ђа­ја.

Кон­церт кла­сич­не му­зи­ке под ве­дрим не­бом по­зна­ти­ји као Кор­зо на Бу­ле­ва­ру Ми­хај­ла Пу­пи­на, чу­ве­на опер­ска де­ла „Ри­го­ле­то“ и „Аида“ Срп­ског на­род­ног по­зо­ри­шта ко­ја су пр­ви пут из­ве­де­на на отво­ре­ном у Но­вом Са­ду, код Че­шког ма­га­ци­на и на Пе­тро­ва­ра­дин­ској твр­ђа­ви, За­гре­бач­ка фил­хар­мо­ни­ја ко­ја је у Пар­ку при­са­је­ди­ње­ња на­пра­ви­ла спек­такл уз фил­мо­ве нај­ве­ћег ко­ми­ча­ра на све­ту Чар­ли­ја Ча­пли­на, Трг га­ле­ри­ја ко­ји је по­стао цен­тар ви­зу­ел­не умет­но­сти, сим­бол мо­дер­ни­стич­ке ар­хи­тек­ту­ре гра­да СПЕНС и Же­ле­знич­ка ста­ни­ца ко­ји су пре­тво­ре­ни у па­ви­љон нај­зна­чај­ни­јих име­на из све­та ди­зај­на, Под­гра­ђе као Град књи­ге, Књи­жев­но ју­тро на Нај­лон пи­ја­ци... Ка­ле­и­до­скоп кул­ту­ре та­ко је у по­след­њих пет го­ди­на по­зи­ци­о­ни­рао Но­ви Сад као пра­ви цен­тар кул­ту­ре ко­ји мо­же да па­ри­ра европ­ским цен­три­ма умет­но­сти, пру­жио мо­гућ­ност пу­бли­ци да бу­де део не­сва­ки­да­шњих до­га­ђа­ја, по­ди­гао ка­па­ци­те­те чи­та­ве сце­не, не са­мо умет­ни­ка, већ и свих парт­не­ра ко­ји су да­ли ве­ли­ке до­при­но­се ор­га­ни­за­ци­ји.

Но­ви про­сто­ри ко­ји су се па­ра­лел­но раз­ви­ја­ли са Ка­ле­и­до­ско­пом кул­ту­ре, на­ста­ли та­ко­ђе као део про­јек­та Европ­ске пре­сто­ни­це кул­ту­ре, је­су сва­ка­ко мре­жа кул­тур­них ста­ни­ца и Ди­стрикт, па ће упра­во то ове го­ди­не би­ти по­зи­ци­је за чи­тав Ка­ле­и­до­скоп.

Од пр­вог Ка­ле­и­до­ско­па кул­ту­ре 2018. го­ди­не, у окви­ру ко­јег је отво­ре­на и пр­ва кул­тур­на ста­ни­ца – Еђ­шег, по­сто­ја­ла је не­рас­ки­ди­ва ве­за на тра­гу иде­је да кул­ту­ра до­ла­зи до свих и сва­ког. Мре­жа кул­тур­них ста­ни­ца је од­и­гра­ла зна­чај­ну уло­гу пре све­га кад је реч о ло­кал­ној сце­ни, као и мла­ди и не­а­фир­ми­са­ни умет­ни­ци, али и по­ну­ди­ла ло­кал­ним за­јед­ни­ца­ма, по­го­то­во у окол­ним ме­сти­ма, до­га­ђа­је ка­кви су до та­да би­ли не­ви­ђе­ни.

Ди­стрикт је кроз Ка­ле­и­до­скоп кул­ту­ре, по­чео да жи­ви, иако се и да­ље па­ра­лел­но са про­гра­ми­ма де­ша­ва и об­но­ва те зна­чај­не ло­ка­ци­је за ин­ду­стриј­ско на­сле­ђе Но­вог Са­да, ко­је по­ла­ко до­жи­вља­ва сво­ју тран­сфор­ма­ци­ју у цен­тар кре­а­тив­них ин­ду­стри­ја. По­себ­ну уло­гу Ди­стрикт има по­след­ње три го­ди­не као ме­сто че­тво­ро­днев­ног отва­ра­ња, од­но­сно не­ке вр­сте Ка­ле­и­до­ско­па у ма­лом, ко­је пред­ста­вља сво­је­вр­сни увод у пет ка­ле­и­до­скоп­ских не­де­ља.

Ва­жност про­сто­ра по­твр­ђу­ју и ре­зул­та­ти ис­тра­жи­ва­ња, с об­зи­ром на чи­ње­ни­цу да је и ода­бир ло­ка­ци­је за до­га­ђа­је на Ка­ле­и­до­ско­пу кул­ту­ре до­био нај­ви­шу оце­ну од стра­не пу­бли­ке.

Прак­са кре­и­ра­ња но­вих про­це­са

По­ред оно­га што је нај­ви­дљи­ви­је пу­бли­ци, то­ком сеп­тем­бра и ок­то­бра, Ка­ле­и­до­скоп кул­ту­ре под­ра­зу­ме­ва број­не про­це­се ко­ји се де­ша­ва­ју „иза ку­ли­са“. Пре све­га, по­ве­за­ност из­ме­ђу раз­ли­чи­тих ак­те­ра, у не­ким сег­мен­ти­ма, пр­ви пут је на­чи­ње­на у окви­ру ор­га­ни­за­ци­је Ка­ле­и­до­ско­па.

То се пре све­га од­но­си на ко­му­ни­ка­ци­ју из­ме­ђу ин­сти­ту­ци­о­нал­не и ва­ин­сти­ту­ци­о­нал­не сце­не, али и оства­ри­ва­ње ве­за и раз­ме­на ис­ку­ста­ва из­ме­ђу до­ма­ћих и стра­них умет­ни­ка, од ко­јих су не­ки на­ста­ви­ли сво­је са­рад­ње и на­кон Ка­ле­и­до­ско­па. 

Ва­жан про­цес ко­ји је ус­по­ста­вљен је од­лу­ка од кре­и­ра­њу кон­кур­са за Ка­ле­и­до­скоп кул­ту­ре, у окви­ру ко­јег је од 2020. до 2023. го­ди­не ода­бра­но ви­ше од 100 про­је­ка­та. На­стао нај­пре у го­ди­ни пан­де­ми­је ко­ро­на­ви­ру­са, са же­љом да пру­жи по­др­шку ло­кал­ној сце­ни и омо­гу­ћи про­дук­циј­ске ка­па­ци­те­те, тај кон­курс про­шле го­ди­не по­стао је плат­фор­ма за чи­та­ву сце­ну Ср­би­је и то као пр­ви та­кав кон­курс у Но­вом Са­ду и је­дан од рет­ких у зе­мљи и ре­ги­о­ну, ко­ји има де­фи­ни­сан умет­нич­ки и про­грам­ски кон­цепт.

Са дру­ге стра­не, кон­курс се по­ка­зао као до­бра при­ли­ка ко­ја мо­же по­ста­ти и до­бра прак­са за убу­ду­ће, ка­ко за ис­ку­сне рад­ни­ке у кул­ту­ри, та­ко и за мла­де и не­а­фир­ми­са­не умет­ни­ке, ко­ји­ма се отва­ра мо­гућ­ност да се на ве­о­ма по­се­ће­ном и ис­пра­ће­ном до­га­ђа­ју од стра­не ши­ро­ке јав­но­сти, пре­зен­ту­ју пу­бли­ци.

Б. Пав­ко­вић