Хор АКУД-а „Соња Маринковић” победник на Мокрањчевим данима

 по речима др Соње Маринковић, селекторке Мокрањчевих дана, „основним стубом програмског концепта манифестације“, 51. издање славног неготинског фестивала је већ првим програмом показало не само виталност, него и сву лепоту хорског певања, живог, и с љубављу и пијететом негованог код различитих генерација певача, и поред несклоних и промењених друштвених и културолошких услова у нашем времену.

Сва четири камерна хора су по оцени жирија ( др Соња Маринковић, музиколог и диригенти Тамара Адамов Петијевић и мр Милоје Николић) оправдала поверење Програмске комисије која их је позвала на надметање, представивши се у различитим фазама рада и нивоа, сопственим репертоарским избором, али и обавезном конкурсном композицојом, у овој години, Мокрањчевим Акатистом Богородици. Управо, првонаграђени, новосадски академски хор „Соња Маринковић“, по нашем мишљењу је најлепше и најекпресивније извео ову духовну композицију, давши јој највећу изражајност, одговарајућу акцентуацију и интензитет у фином вајању гласова, премда и понешто наглашенији романтизирани израз у лирским деловима.

Највише домете у укупном наступу, најквалитетнији хорски звук, виртуозитет и у групама и појединачним иступима, и уопште, најуверљивији општи утисак, приказао је одлично припремљен Хор АКУД „Соња Маринковић“ из Новог Сада, који прецизно и лепо обликованим гестом води Дуња Деурић. Поред поменутог Мокрањчевог Акатиста, овај камерни састав од 23 певача инпирисано је донео и његову VII руковет, потом и нешто мање успешно, због „поремећене“ интонације, и полифони Crucifixus Антонија Лотија, да би врхунац предавања постигао у сензибилно озвученом, речитативном остварењу Уби царитас Оле Јаила, и врло спремном, управо чароликом, спретно и елегантно „кореографисаном“ извођењу композиције Миронцзарниа Пољака Јакуба Нескеа, што је у збирном пласману овом амбициозном и максимално мотивисаном ансамблу донело победу (с 92,33 поена), али и обавезу и част повратка у Неготин с целовечерњим концертом на 52. Мокрањчевим данима, наредне године.



Београдске мадригалисте, најстарије по саставу и певачком искуству, краси добро познавање вокалне технике и стилова музицирања (посебно различитих облика ренесансног мадригала), али и усредсређеност тумачења и високи квалитет мушког дела ансамбла. Вођени спретном и флексибилном, „правом“ диригентском руком Александра Брујића, с којим остварују врло дејствену комуникацију, дали су максимум у овом тренутку. Оцена од 83, 33 обезбедила им је друго место.



Веома успелим избором програма представили су се чланови Београдског студентског певачког друштва под „музикалним“ руководством 22 - годишњег Данила Томића (некадашњег ученика Музичке школе „Стеван Мокрањац“ из Неготина, сада студента дириговања на Факултеу музичке уметности у

Београду), пленећи свежином и звонкошћу младалачких гласова, динамичком нијансираношћу, сигурношћу, ангажованошћу и пријемчивошћу, али и извесном „ослобођеношћу“ и полетношћу интерпретације. За своје прво огледање на Фестивалу добили су високу оцену од 79,66 бодова и освојили треће место.



Интонативно чисти Хор „Шуматовац“ из Алексинца осваја и финим изгледом на сцени и лепим држањем. Наш првобитни блеђи утисак о још скромном почетничком заједничком стасавању под вођством Марије Зовко, променио се до краја наступа у поштовање према овом храбро окупљеном саставу у малој средини (у којој је постојаност борбе за опстанак тим тежа), али и ансамблу који има лепу перспективу уметничког развоја, чије је такмичарско представљање крунисано ритмички прегнантним, темпераментним извођењем песме „Голема ч чкалица” Драгане Величковић.



Марија Адамов