ВИКТОР САВИЋ Инстаграм ме често блокира

 Популарног и траженог глумца Виктора Савића телевизијски гледаоци памте по многобројним запаженим ролама попут Милутинца у филму „Монтевидео, Бог те видео”, Стојана Јовановића Цонета у остварењу „Било једном у Србији”, Милоша Ивановића у „12 речи” или Миливоја Перовића у „Вери”. У последње време присутан је и као водитељ путописних емисија које промовишу рекреативни спорт кроз екологију, па смо га гледали у серијалима „Веслом кроз Србију” и „Бициклом кроз Србију”, а од јесени и у новој - „Скијом кроз Србију”.

Паралелно, агнажован је и у престоничким театрима и низу играних и документарних пројеката. У разговору с овим глумцем било је немогуће дотаћи се само актуелних пројеката на којима је ангажован, кад иза себе има врло богат драмски опус, као и широк спектар других интересовања.

- Тренутно радим на наставку, другој сезони серије „12 речи”, ту играм адвоката. Преплићем са филмом „Мегдан” у продукцији Алексе Балашевића, он има његово такмичење “Мегдан”, то сви знате, поготово у Новом Саду, ту треба да играм једног борца. Потом радим у позоришту „Бошко Буха”, „Театру на брду”, серијалу емисија „Веслом кроз Србију”, онда „бициклом”, сада тренутно се ради „скијама”, тако да, ето, то је и превише - сматра Виктор Савић.

У филмовима и серијама „Вера” и „Монтевидео” играли сте комунисту. Колико је то било тешко и шта генерално мислите о идеологијама?

- Поготово о тој идеологији мислим све најгоре. Стварно је то била демонска идеологија, али ипак је то део наше културе, историје, нажалост. Тако да, није ми било тешко, јер сам играо човека, а све ово остало је пропратно и то су заблуде које су тада постојале. Вероватно неке постоје и сада. Сведоци смо сада, а сазнаћемо о свему вероватно много година касније, као што се сазнало и за комунизам.

Не либите се да се децидирано декларишете и као верник и као навијач „Црвене звезде”, не бојећи се да ћете због тога изгубити део обожавалаца?

- Првенствено сви смо Срби, то причам за навијаче. Па шта сад? У кући имам поделе на „Партизан” и „Звезду”. У породицама, у друштвима постоје поделе, то је најнормалнија ствар. Не постоје ту ни комплекси, нити неке сујете у том смислу. Свако бодри онога кога воли, а ја волим „Црвену звезду”. Што се тиче вере, да, то је бисер који треба чувати негде за себе, али, опет, с обзиром на такав хаос и да су експлодирали спиритуални правци, волим да је истичем и да упућујем људе и на веру. То је истина.

Да направимо мали осврт и на ваше бављење електронском и реп музиком. Стижете ли да ускладите глумачке обавезе с музиком?

- Глума је ипак приоритет и то је мој позив. У слободно време бавим се и музиком, то је реп. Електроника се углавном односи на организацију  журки. Сарађујем са Егзит фестивалом и, ево, ове године први пут као реп извођач треба да наступим на у том делу са домаћим реперима, пред Ву-тенг који чекамо, јер је ове године 50 година хип-хопа, тако да је то велика част и дефинитивно мој највећи успех у музичкој каријери, а могуће чак и у обе каријере.

Познато је да не волите друштвене мреже. Имате само Инстаграм профил и то, како бисте ви рекли, из нужде. Зашто их не волите?

- Мислим да удаљују човека од онога што је живо и што је реално и да је то све, што би се модерно рекло, фејк. Да, Инстаграм имам највише због реклама и због тога што ми ипак доноси нешто, али кад га већ имам, онда се трудим да и на том Инстаграму промовишем неке своје вредности. Да указујем на неке ствари које се називају вредностима, а нису, па ме често Инстаграм због тога и блокира, али добро, нема везе. Ма, свеједно, и ако се угаси тај профил, не би ми било жао.

Немања Савић