Сотонски танго и Бела Тар на Сарајево филм фестивалу

Снимљен 1994, "Сотонски танго" је 450-минутна адаптација првог романа добитника међународне "Букер" награде Лашла Красзнахоркаија.

Његова рестаурација је била херојски подухват с обзиром да је оригинална филмска трака дужа од 12 километара и тешка око 104 килограма. 

Седмоиполсатни филм рестауриран је у сарадњи с мађарским "ФилмЛабом" и америчком компанијом "Арбелос Филмс", под надзором самог Тара. 

Филм Беле Тара, добитника "Почасног Срца Сарајева" 2013. године, имаће специјалну пројекцију, а фестивалској публици филм ће представити аутор лично, један од најважнијих филмских уметника данашњице. 

Рестаурирана верзија филма приказује се у Сарајеву након што је првобитно приказана на Берлиналу.

Бела Тар је са 16 година почео аматерски да се бави филмом, а са 22 године је режирао свој први дугометражни филм "Породично гнездо" (1977). 

Овај филм, уз филмове "Аутсајдер" (1981) и "Људи из радничких барака" (1982) представља прву фазу опуса Беле Тара, карактеристичну по бављењу проблемима друштва и документаристичком стилу. 

Средином 1980-их почео је сарађњу са писцем Лашлом Красзнахоркаијем, чији су радови послужили као основа за Тарове филмове "Проклетство" (1988), "Сотонски танго" (1994) и "Веркмајстерове хармоније" (2000). 

Филм "Проклетство" је означио почетак визуалног стила по којем је Бела Тар познат и данас - специфичан црно- бели фотографски приступ и дуги, спори кадрови.

"Торински коњ" (2011), којег је најавио као свој последњи филм, представљен је на Филмском фестивалу у Берлину, где је освојио Велику награду жирија - Сребрног медведа, као и Награду ФИПРЕСЦИ. 

Тар никада није био део мејнстрим кинематографије, а филмски свет га сматра једним од најоригиналнијих савремених светских аутора. 

Црпећи инспирацију из радова италијанског неореализма и француског новог таласа, те на провокативан начин испитујући данашњу отуђеност и морал, његови филмови имају снажан утицај на млађу генерацију филмских аутора.

Од француске владе проглашен је витезом из реда уметности и књижевности, добитник је неколико значајних националних, међународних награда, почасних доктората и награда за животно дело.