Почиње 51. ФЕСТ, "Злочин је мој" отвара фестивал

Најновије остварење "Злочин је мој" француског аутора Франсоа Озона, отвориће 51. ФЕСТ у програму “Гала”, а премијера тог филма у великој сали бивше Дворане Дома синдиката је већ данима унапред распродата.

У питању је међународна премијера, јер ће ова крими драма кренуити у француске биоскопе од 8. марта.

Поред премијере овог филма, вечерас ће бити уприличен и програм отварања и приказивање награђиваног кратког филма "Бакшиш" Катерине Тана.

Током десет дана трајања фестивала, публика ће имати прилику да гледа чак 113 филмова из 39 земаља, од чега 107 премијерно, у оквиру девет програмских целина, а програм ФЕСТ-а одржаваће се на шест београдских локација у девет биоскопских сала.

Тако ће публика гледати најновије филмове у Мтс Дворани (Сале 1 и 6), Југословенској кинотеци (Сала “Макевејев”), Cineplexx Галерији Белграде (Сале 1, 2, 5, 7), Дворани културног центра Београда, и Дому омладине Београда, све до 5. марта, када ће бити затворен 51. ФЕСТ.

Током фестивала, како је најавила дирекција, важна награда “Београдски победниК” биће уручена и лауреатима из иностранства, немачкој глумици Барбари Суковој, омиљеној уметници редитеље Рајнера Вернера Фасбиндера, која је играла и код великана - Мајкла Ћимина, Дејвида Кроненберга, Дејвида Линча, и немачком глумцу Уду Киру.

Барбара Сукова ће бити присутна и са својим новим филмом “Далиленд” (САД, Велика Британија, Француска) где глуми са Беном Кингслијем, који тумачи славног сликара Салвадора Далија, а Удо Кир ће представити свој најновији наслов "Мој комшија Адолф".

Такође, најављен је и долазак немачко-америчке глумице Настасје Кински, јунакиње култних филмова “Људи мачке” (1982) Пола Шредера, са музиком Дејвида Боувија и “Париз – Тексас” (1984) према сценарију Сема Шепарда, у режији Вима Вендерса.

У Главном такмичарском програму у конкуренцију за награду “Београдски победник” биће приказано 17 остварења из 15 земаља: Србије, Хрватске, Словеније, Северне Македоније, Албаније, Француске, Немачке, Шпаније, Украјине, Русије, Турске, Ирана, Мексика, Аустралије и САД.

Филмови „Опстанак доброте“ аустралијског редитеља Ролфа де Хера, и „Тотем“ мексичке редитељке Лиле Авилес, стижу на ФЕСТ свега неколико дана после светске премијере на 73. Берлинском фестивалу - Берлиналу, на којем су у конкуренцији за награду “Златни медвед”.

Препорука је и шпанско-француски пројекат „Звери“ Родрига Сорогојена, номинован за 17 награда Гоја (шпански еквивалент америчкој награди Оскар).

У тој селекцији се налази и филм "Овуда ће проћи пут" Нине Огњановић, који је светску премијеру имао на 29. Слемденс фестивалу у Парк Ситију (Јута, САД), где је освојио награду публике и специјално признање жирија. 

Главне улоге тумаче – Јана Бјелица, Златан Видовић и Светозар Цветковић.

На том програму су и три мањинске српске копродукције, и дебитантска дугометражна остварења: хрватски "Трагови" Дубравке Турић, где игра и српски глумац Драган Мићановић, словеначки "Пробуди ме" Марка Шантића, и турско-немачки "Снег и медвед" Селџена Ергуна.

На Фест опет долази и македонски аутор Милчо Манчевски, који ће промовисати нови пројекат, црну комедију "Кајмак". 

Такође, 51. ФЕСТ нуди и седам остварења номинованих за Оскара 2023: „Тар“ Тома Филда, са Кејт Бланшет у главној улози (у Венецији 2022 је освојила награду за најбољу глумицу), „Разговоре жена“ Саре Поли, са Руни Маром, Клер Фој, Џудит Ајви, Френсиес Мекдорманд у главним улогама, „Живети“ јужноафричког редитеља Оливера Хермануса, романтична драма „Империја светлости“ Сема Мендеса, са Оливијом Колман (“Отац”), документарац „Сва лепота и крвопролиће“ Лауре Поитрас, који је освојио Златног лава у Венецији 2022.

Пољски синеаста Јежи Сколимовски, добитник Златног печата Југословенске кинотеке на 37. издању ФЕСТ-а, први пут је номинован за Оскара у конкуренцији најбољег страног филма за дело „ЕО“ са француском звездом Изабел Ипер, док је филм „Марсел шкољка у ципелама“, номинован за најбољи анимирани филм, иначе редитељски деби Дина Флајшера Кампа.

Од домаћих филмова, осим споменуте драме “Овуда ће проћи пут”, чија је премијера 27. фебруара у Мтс Дворани, на 51. ФЕСТ коначно стиже, након седам година од почетка снимања, дугометражни докуменатарац “YU Група – Тренутак сна” редитеља Дарка Лунгулова.

Нови филм је уједно и прослава више од 50 година чистог рокенрола овог легендарног састава, који је за свој јубилеј, пола века каријере, одржао спектакл концерт на Стадиону Ташмајдан, крајем лета 2022.

Такође, овај филм је круна прославе њиховог јубилеја, јер су већ имали изложбу њима у част, комплетан бокс сет са свим албумима групе, у издању куће ПГП РТС, а реализован је недавно и мјузикл “Црни лептир” према њиховим хит песмама, у Позоришту на Теразијама.

Култни филм „Сеобе“ Александра Саше Петровића биће приказан селекцији “Фест класик”, као дигитално рестаурисана, француска верзија под назиом “Мигратионс”.

Филм је снимљен према чувеном истоименом роману Милоша Црњанског, и 30 година после светске премијере, гледаоци ће се сусрести са овим делом у технички модерној верзији.

На затварању ће премијерно бити приказан још један домаћи филм - „Уста пуна земље“, последњи који је снимио легендарни редитељ Младомир Пуриша Ђорђевић (1924 – 1922) као свој “тестамент”.

Ово је адаптација истоименог романа Бранимира Шћепановића, и занимљива је чињеница да је снимање овог филма наш времешни редитељ у 98. години завршио само неколико недеља пре него што нас је заувек напустио, 23. новембра прошле године. Главне улоге тумаче Радивоје Раша Буквић и Соња Колачарић.

На ФЕСТ стижу и остварења из Кана: нови филм контраверзног режисера Дејвида Кроненберга „Злочини будућности“, са Вигом Мортенсеном, номинован за Златну палму, трилер „Двострука превара“ јужнокорејског редитеља Парк Чан-Вука, лауреат награде за најбољег редитеља на Канском фестивалу, „Звезда у подне“ Клер Дени - освојила је Гран при у Кану, „Борекра“ Хироказу Коре-еде, освајач Награде екуменског жирија и за најбољег глумца (Канг-хо Сонг), у Кану, и „Осам планина“ Феликса ван Гронингена и Шарлоте Вандермирш, који су такође освојили канске награде.

Атрактивност селекције ФЕСТ-а је и у томе што ће бити приказано 29 филмова чији су аутори жене, или као самосталне редитељке или у корежији са другима, и та најновија остварења нам стижу из 17 земаља: Србије, Хрватске, Италије, Француске, Немачке, Холандије, Белгије, Швајцарске, Русије, Турске, Азербејџана, Марока, Канаде, САД, Чилеа, Мексика и Нигерије.

У Главном такмичарском програму одређен је и стручни жири – хрватски редитељ и сценариста Винко Брешан, српски глумци Петар Бенчина и Јована Стојиљковић, редитељ и продуцент са Мадагаскара - Лаза, и продуценткиња Јелена Митровић. Они ће одлучивати о наградама - “Београдски победник” за најбољи филм, и за режију, мушку и женску улогу, сценарио и најбољи дебитантски филм.

Награду критичара „Небојша Ђукелић“ за најбољи филм региона, доделиће жири у којем су ове године Маја Медић - фотографкиња, редитељка, продуценткиња, Грег Де Кјур, теоретичар филма (САД/Србија), и Дијана Метлић, историчарка уметности. 

Жири награде “Милутин Чолић” дневног листа “Политика” за најбољег редитеља српског филма, чине редитељи Стефан Арсенијевић и Марко Ђорђевић, као и фимска критичарка и новинарка “Политике” - Дубравка Лакић. 

Награду “Федеора” за најбољи евро-медитерански филм у Главном такмичарском програму доделиће трочлани жири – Ненад Дукић, филмски критичар, селектор програма фестивала, продуцент, Микеланђело Месина – италијански филмски стваралац и критичар, као и Михаљ Фулџер – румунски критичар.

Осим Главног такмичарског програма, ФЕСТ чине и селекције - “Гала”, “Гала +”, “Фест Мастерс”, “Фест 51”, “Фест Специјјал”, “Фест Фокус”, “Интро Фест”, и “Фест Серија” - где ће бити приказане две прве епизоде друге сезоне ТВ серије “Тајкун”, са Драганом Бјелогрлићем у главној улози.

На свечаном отварању 51. Феста црвеним тепихом испред Мтс дворане, уз добитнике почасног “Београдског победника” – Лордана Зафрановића и Ден Тану, према најавама дирекције, прошетаће и Винко Брешан, Катерина Тана, Јована Стојиљковић, Петар Бенчина, Стефан Арсенијевић, Јелена Гавриловић, Јана Бјелица, Златан Видовић, Нина Огњановић и многи други.