ИНТЕРВЈУ: ИЛИЈА СТОЈИМИРОВИЋ, РЕДИТЕЉ ФИЛМА „ПОСЛЕДЊИ КРУГ МОМЦИ”: Аутентични акциони слепстик

Да ствар буде још занимљивија, Стојимировић није од раније познат филмски аутор. Премијера је заказана почетком фебруара.

ИМДБ наводи ваше појављивање у два скорија домаћа филма, „Златни дечко“ и „Оперативац“. Да ли је то искуство повезано са овим што сте нам спремили као редитељ?

- Ја сам се као млађи прославио режијама филмова ”Од сумрака до свитања” и “Титаник”. Међутим, моје име је изостало са тих шпица. Филм “Последњи Круг Момци” морао сам да потпишем као редитељ, из једноставног разлога, што исти представља будуће ремек-дело домаће кинематографије. Шалу на страну, у сарадњи са већином људи који учествују и у филму„Последњи круг момци“, а чија познанства датирају из школских дана, у младости сам учествовао у прављењу неких награђиваних филмова кратке форме, као што су били „Повратак Фистмена“ и „Ударац освете“, па се може рећи да тај период представља заљубљивање у оно што филм и све око њега чини занимљивим. Но, пошто се од уметности не живи, као што и сами знате, већини нас родитељи у то време нису дозвољавали да уписујемо Факултете драмских уметности, те смо морали да идемо другим путевима. Након толико година, као већ остварени професори, лекари и инжењери нашли смо се и наставили ту где смо стали при крају својих школовања. Учествовање у овим филмовима које сте навели у самом питању, представља само излет или одмор од свакодневних пословних и породичних обавеза током година, тј. само помоћ пријатељима који су у тим тренуцима радили своје филмове.

Како сте дошли до свих људи из домаћег јавног живота и одобровољили их да учествују у снимању?

- Живимо у времену у коме нас бомбардују са свих страна, било са малих екрана, било са друштвених мрежа, инстант ликовима, дијалозима, сценаријима и емисијама за ометене у развоју, глумом и понашањем људи афектирајућим до карикатуралности. Емитују се програми који се искључиво обраћају медиокритетима, њима подилазе, покушавајући да пошто-пото повећајугледаност. Толики квантитет не само шунда и кича, већ свега и свачега, довео је до тога да се заборавља шта је добро и исправно, шта није, као и чињеница да неко јесте квалитетан лик, а понеко заиста није. Овај временски пресек садашњости приказује јавности познате људе које смо ми желели да ставимо у филм, које ценимо и за које сматрамо да нам је част да се појаве код нас, те што је човек успешнији у ономе што ради, лакше је било разговарати са њим и представити ову нашу идеју, која се свима изгледа допала, те смо се лако договорили о њиховим епизодама. Целу екипу људи која је радила филм испред, али и иза камере смо „скромно“ назвали Национални тим Србије. Овом приликом бих пре свега волео да истакнем управо широј јавности непознате људе, наше другаре и пријатеље који су учествовали у реализацији филма, часне, породичне људе са правим системом вредности, чини ми се и исправних животних ставова, који су добри у својим професијама, а које нису везане за филмску браншу, те нам је жеља и да се такве особине поново почну славити и ценити међу младима.

Јавне личности, ако се не варам, играју саме себе. Како је то уклопљено у причу филма?

- Неке ствари бих волео да оставим и гледаоцима да виде током гледања филма и да се изненаде сналажењуи импровизацијама тих људи који играју сами себе. Сам филм има два наративна тока. Један у коме познате личности, свака у свом окружењу и на свој начин сазнају за премијеру филма „The Final Lap“, који је целина за себе, а представља пародију на америчке акционе филмове. Сама чињеница да ова позната лица са малих и великих екрана иду да гледају јавности непознате ликове, нам је била врло интересантна и представља парадокс сам по себи.

Да ли је парафраза наслова култног филма „Последњи круг у Монци“ насумична, или драматуршки повезана са радњом вашег остварења?

-  Не, наш филм нема никакве везе са именом филма које сте навели, а наслов је први који нам је пао на памет, те смо га са лакоћом усвојили. Такође, можда је и сама чињеница да филм у филму, а који сам малопре спомињао, носи назив „The Final Lap“, тј. „Последњи круг“, подстакла идеју да се филм зове овако како смо га назвали.

Овакви филмови су реткост у нашој кинематографији. Какве сте узоре имали?

- Пошто смо одрастали гледајући акционе америчке филмове како холивудске, тако и холовудске Б продукције из 80-их и 90-их година, а које смо и тада сматрали прилично наивним и на тренутке необично духовитим, жеља нам је била да и сами снимимо филм какав би волели да погледамо у биоскопу. Такође смо паралелно расли и уз Монти Пајтоновце, Индексово радио позориште и Надреалисте, тако да је правац овог нашег филма од почетка био познат и јасан. Жеља нам је била и да се мало поиграмо са жанровима, та направимо нов правац у домаћој кинематографији, који смо назвали аутентични акциони слепстик. 

Шта бисте још навели као важно, а нисам вас питао?

- Врло нам је важно да напоменемо да филм „Последњи круг момци“ није сниман нити уз помоћ средстава државних институција, али ни уз помоћ приватног сектора, већ уз помоћ штапа и канапа, тј. нашег ентузијазма и тврдоглавости, те нам је жеља била да покажемо и својој деци да се ствари могу урадити и пуким преузимањем ствари у своје руке, као и да свако може бити звезда свог филма ако има такву жељу, што можете схватити и као метафору. Такође, позивамо све људе наших година, који иначе не иду у биоскопе, да се повежу са својим друштвима и заједно у групама дођу на пројекцију овог филма који је на репертоару од 6. фебруара широм Србије, јер није исто гледати филм из дневне собе и у биоскопу, уз добро друштво, у коме ће се неко насмејати на једну, а неко на потпуно другу ствар. Гарантујем да ће макар током гледања овог мега-спектакла заборавити на дневне муке и изаћи пуни позитивне енергије из биоскопске сале.