АЛЕКСАНДАР СРЕЋКОВИЋ Почели смо да обраћамо пажњу на велике жене

Познати глумац тумачи мајора Славка Радовића, једног у низу мушких ликова који се нађе у лавиринту шпијунских игара на Балкану, од Беча до Цариграда, у којима Вера Пешић опстаје међу југословенским, немачким и британским шпијунима с двоструким и троструким агендама. Како је у разговору за „Дневник” рекао, овој причи привукла га је занимљива улога, али и то што је у главној улози једна снажна жена из стварног живота.

– Ја сам био потпуно одушевљен када ми је продуценткиња Данка Милошевић послала ову причу јер смо коначно почели да обраћамо пажњу на неке велике жене из српске историје. И ја се стварно надам да ће ово тек бити први филм који ће да се бави таквим темама, не морају оне чак ни бити ове врсте. Не мора бити ратна прича, мада ми имамо доста жена које су заслужне за позитивне тренутке из наше историје – истакао је Кубура, додајући да га је привукла прича о снажној жени у време које је за све било судбинско и веома тешко. – Поготово је било тешко за жене које су у то време биле потпуно одређене на децу и кухињу.

Филм „Вера” је прича о жени која је урушила све те тадашње стандарде како социјалне тако и политичке, али и војно-обавештајне. То ми је било врло занимљиво и нешто што је жанровски врло ново у нашој кинематографији и то ми је било врло супер.

Његов лик - мајор Славко Радовић, био је, како је рекао, представник краљевске контраобавештајне службе из тог времена пред Други светски рат и током њега.

– Он је један типичан пример тадашњег мушкарца на моћи који сматра да му је све предодређено и да има апсолутно право да се понаша само како он жели у том тренутку. Наравно сви они, па и тај мој лик, мисле у својим главама да раде нешто добро за своју земљу, а после се наравно историјски види ко је био у праву, а ко не, али занимљива је улога и један важан пројекат – истакао је познати глумац и додао да је тај лик условно речено негативац, јер је врло тешко одредити ко је у том филму злобан. – Имамо и високе немачке официре и енглеске дипломате, као и официре у шпијунским српским круговима, па и представнике четничких покрета и  партизана. Више је на публици да се одлучи ко је из те наше приче негативац, али и из свега онога што знамо да се после десило и како је цела та прича се завршила, ако се завршила, у шта ја дубоко сумњам.

Александар Срећковић Кубура сматра да се промена нашег друштва историјски посматрано, врло ретко дешавала, те да захтева велике преврате и многе жртве.

– Код нас, реално, мислим да глобално нису у довољној мери поднете жртве,  као ни на индивидуалном нивоу. Зато промене очигледно и нема. Све оне које нам се дешавају су наставак редовних промена које су по дефиниције негативне – закључио је глумац, којег ћемо ускоро гледати и у другој сезони серија „Азбука нашег живота” и „Бележница професора Мишковића”, као и у филму „Што се боре мисли моје”.

В. Б.