Ајвар као метафора избегличког живота

Филм са Наташом Нинковић и Сергејем Трифуновићем у главним улогама, настаје по сценарију који потписују Маја Тодоровић и Ана Мариа Роши, која је и редитељ. Снимање је, иначе, трајало пет недеља у Београду, Стокхолму и Ужицу.

Редитељка Ана Мариа Роши представља филм као генерацијску причу људи у четрдесетим годнама, у којима је и сама, оних што су закачили и најбоље и најгоре из наше рецентне историје. По њој, то је пре свега прича о љубави, о изборима, о удаљавању, о отуђењу, о исељењу. О храбрости да се оде и храбрости да се остане на једном месту и са једном особом.

– Сваки мој пријатељ, који је емигрирао одавде, зна како се пакује ајвар у кофере – каже Ана Мариа Роши. – Тај ајвар је метафора једног избегличког живота, у исто време и наш корен, и наш усуд. Мој најличнији мотив било је преживљавање краја једне љубави и достојно опраштање са нечим што нас је животно одредило и што ћемо носити са собом и после растанка.

Редитељка указује на то да је радила са одличном екипом па није ни осетила пресију оног што собом носи први дугометражни филм. Ако је то лична карта аутора, срећна је, каже, што ће баш „Ајвар" бити њена. Снимајући нешто важно, интимно и дирљиво дали су све од себе, како каже без калкулисања, оголили су се емотивно колико су умели, у нади да ће и они који буду гледали овај филм препознати да су све велике приче обично у нама самима.

Глумачку екипу, поред двоје главних протагониста, чине још Миодраг Крстовић, Павле Пекић, Гордан Кичић, Игор Боројевић, Александра Јанковић, Весна Чипчић, Ивана Шћепановић, Паулина Манов, Бранка Петрић, Мирко Влаховић, Срђан Милетић. Директорка фотографије је Маја Радошевић, сценографкиња Мина Лазаревић, костимографкиња Ксенија Терзовић, а монтажер Матеја Рацков. Филм је српско црногорска копродукција, продуцент је Николина Вучетић Зечевић из филмске куће “Биберче” из Београда, а копродуцент је Иван Ђуровић из филмске куће “Артикулација” из Подгорице.

Н. П.