Часопис „Сцена”: Критичари као неостварени редитељи
„Између два броја „Сцене“ у театарском животу Србије одиграло се много значајних догађаја - почев од фестивала који су отворили низ полемика: квалитет понуђене селекције, оправданост концепта или недостатак финансија - преко занимљивих гостовања, све до атрактивних летњих премијера.
На списку актуелних догађаја је и почетак рада новоименоване редакције часописа чији број најављујемо. Ову „Сцену“ уређују Марина Миливојевић - Мађарев, Исидора Поповић, Жељко Јовановић, Александар Милосављевић и Милош Латиновић”, наводи њен нови уредник Милош Латиновић, и објашњава да је у питању „освежени континуитет”, будући да редакцију чине и стари и нови чланови.
Овај број часописа, помало неуобичајено, или освежавајуће, започиње у целости објављеном драмом „Ансамбл ’Лењин’” Канађанина Верна Тисена. Уз ову драму, у рубрици „Савремени светски драматичари”, која отвара овај број, објављен је и интервју са њеним аутором Верном Тисеном, који је забележио Спасоје Ж. Миловановић, као и драматуршка белешка Милоша Латиновића. И последње странице овог броја „Сцене” нуде у целости објављену драму „Улица усамљених аутомобила” Зорана Пешића Сигме, победника Конкурса за савремени домаћи драмски текст 2016. Стеријиног позорја.
Помињаним фестивалима посвећен је добар део страница овог броја „Сцене”. У низу текстова о 62. Стеријином позорју, запамћеном по недодељивању награда,с читаоцима је доста тога понуђено - од беседе на отварању, осврта на овогодишње издање и селекције, као и исцрпне рекапитулације из пера Александра Милосављевића и његов интервју са селектором Микијем Радоњићем, до анализе сценографских простора, костима и осталих сегмената, о којима пише Сташа Јамушаков, или музике у представама овогодишњег Позорја на коју пажњу скреће Дуња Црњански.
Овогодишњи добитник Стеријине награде за театрологију „Јован Христић” Иван Меденица пише у овом броју „Сцене” о књизи „Трагедија иницијације или Непостојани принц”, за коју је награђен. Пишући о тој књизи у овом броју „Сцене”, Александар Милосављевић подсећа на Христићево признање да је сваки позоришни критичар неостварени редитељ, те да свестан ове чињенице, „аутор студије ’Трагедија иницијације’ промишљено и одмерено, али смело, нуди уистину богат, креативан, инспиративан, па и провокативан драматуршко - театролошки материјал позоришним практичарима. Разуме се понајпре редитељима, па отуда не би требало да чуди ако понеку идеју из ове књиге једног дана препознамо у некој од будућих позоришних представа”.
Фестивалом Стеријино позорје баве се и Милена Кулић и Николина Ђуконовић, нудећи осврт на Позорје младих. Фрагменте за историју Стеријиног позорја исписује Исидора Поповић.
Другим фестивалом, 44. Инфантом, бави се Зопран Р. Поповић у овом броју „Сцене”, док о темишварском „Тесту” говори његов уметнички координатор Золтан Галовић, у интервјуу са Игором Бурићем. Објављен је и разговор са познатим немачким редитељем Томасом Остермајером који је водила Наташа Гвозденовић, као и још низ других прилога из области театролошке теорије, сценског дизајна, и оних посвећених одређеним позоришним догађајима, делима, књигама...
Н. Пејчић