Александра Ангелов као Италијанка у Алжиру
На Великој сцени београдског Народног позоришта у среду ће мецоспоран Александра Ангелов тумачити младу Изабелу у првом Росинијевом ремек-дело на пољу опере буфо.
Комична опера „Италијанка у Алжиру” у режији Урсуле Хорнер премијерно обнавља Ана Григоровић, под диригентском палицом Весне Шоуц. У овој поставци алжирског бега Мустафу тумачиће гост Небојша Бабић, његову жену Елвиру сопран Иванка Раковић Крстоношић, робињу Зулму Татјана Митић, а младог Италијана – роба Линдора гост Роберто Јакини; Павле Жарков наступиће као Хали И, а Мирослав Марковски као Тадео.
Премијера ове опере била је 13. јуна 2007 године, у копродукцији са Удружењем Музиктеатар за Централну и Источну Европу из Беча и Македонском Опером и Балетом из Скопља, а први пут на сцени националног театра изведена је 21. јуна 1976. године, у режији Борислава Поповића , с диригентом маестром Бориславом Пашћаном.
Либрето за „Италијанку у Алжиру“ написао је Анђело Ањели, а базирао га је наводно на причи о најмилијој робињи султана Селима II Рокселани.
Росинијево дело, после премијере у венецијанском Театру Сан Бенедето 22. маја 1813. године, убрзо је постало опера у два чина популарна широм Италије. То је и прво Росинијево остварење које је постављено у Немачкој и Француској. Овај музички великан оперу је завршио за само 27 дана, користећи либрето Анђела Анелија, на који је пет година раније Луиђи Моска компоновао оперу за потребе миланске Скале. Због тога је један део публике сматрао да је Росини само „прерадио” музику Моске, али је упућена венецијанска критика одагнала овакве сумње после премијере.
„Италијанка у Алжиру” је једна од Росинијевих најбриљантнијих партитура, у којој је већина нумера, укључујући и данас чувену увертиру, оригинално написана, а није прерађена из неког његовог ранијег дела. Премијерно су оперу у Венецији 1813. године извели Маријета Марколини, као Изабела и Филипе Гали у улози Мустафе. Композитор је са њима и раније сарађивао, а врхунска подела је била важан фактор за успех опере. Такође, Марколини је на једној добротворној вечери месец дана после премијере отпевала и Москину и Росинијеву верзију арије Пенса ала патрија, и тако оповргла све сумње да је Росини плагијатор.
На оперском репертоару “Италијанка у Алжиру” је опстала чак и у другој половини 19. века, када Росинијева музика више није била у моди. Обнова ове опере у 20. веку везује се за 1925. годину – тада је у Торину у улози Изабеле бриљирала славна Кончита Супервиа, чија је интерпретација овог лика обележила прву половину прошлог века.
В. Ђуричић