Средње школе северне Бачке представиле се у Кањижи

На једном месту основци су могли да се упознају са школама из Сенте, Аде, Чоке, Новог Кнежевца, Бачке Тополе, Суботице и Кањиже, у којима имају велики избор да одаберу будући позив, или да им то буде одскочна даска за даље образовање. Поред више општих гимназија, ту су и оне за таленте у Сенти и Суботици за ђаке на мађарском језику, као и средњошколски центри за образовање медицинских техничара, затим усмерења пољопривредне, машинске и других струка, те за разна занимања са трогодишњим школовањем.

Професорка Ливиа Вереш Балаж из објашњава да се са ученицима завршних разреда о наставку школовања и њиховој професионалној оријентацији разговара на часовима одељенских заједница, и друге активности корисне за децу за одабир будућег позива. Захваљујући подршци локалне самоуправе општине Кањижа за децу из Хоргоша, Тотовог Села, Мартоноша и других околних села обезбеђен је аутобуски превоз за посету берзи, на коју долазе и многи родитељи.

Професор Арпад Каса и Агнеш Николић из Хемијско прехрамбене средње школе из Чоке препоручују младима упис у ову школу јер сматрају да је јако добро опремљена и има све неопходне услове. За трогодишње школовање на располагању су смерови за женске фризере, пекаре, месаре и ливац-топионичар гвожђа и челика, а за четворогодишње школовање за техничаре индустријског фармацеута и заштите животне средине.

- За фризере увек је велико интересовање, исто и за пекаре и месаре, јер млади по завршетку школовања могу да нађу посао или основати сопствену радњу. Први пут отвара се одељење за ливце топионичаре гвожђа и челика у оквиру система дуалног образовања. Услови за рад у школи су одлични, имамо пројекторе, рачунаре и паметне табле у свакој учионици, добро опремљену лабораторију – истиче професор економије и заштите животне средине Арпад Каса. Чоканска школа за све ученике који упишу први разред обезбеђује бесплатне uybеnikе!

Средња школа „Доситеј Обрадовић” из Новог Кнежевца увек привлачи посебну пажњу јер за приказивање и дегустацију ученици припреме велики избор посластица. Занимања посласичара и кувара атрактивна су за младе, а такође и за она из подручје саобраћаја за техничаре друмског саобраћаја и трогодишње школовање за возаче моторних возила.

Директорка Милица Гајин констатује да је тако већ годинама тако да оно што се показује као привлачно за младе неће мењати и за наредну школску годину. Она додаје да је поносна што све иде узлазном линијом коју настоје да прате што бољим опремањем школе, отворена је могућност и за специјализацију у овим занимањима на петом степену, а има могућност за доквалификацију. Они који имају средњошколску диплому за специјализацију морају да испуне услов да три године раде у струци.

Интернати повољнији

За оне који одаберу школе до којих због удаљености није згодно да свакодневно путују, интернат има Гимназија за таленте на мађарском језику „Бољаи” у Сенти. Они који се прикључују фудбалској академији у Тотовом Селу а похађају неке од школа у Кањижи или Сенти смештај имају у интернату у том месту.

Дом ученика средњих школа у Суботици у 120 соба располаже са 464 лежаја. Педагог у Дому ученика средњих школа Суботица Хермина Трајковски објашњава да је школски успех најбитнији да би се обезбедило место у овој установи, јер носи 90 одсто бодова код рангирања. Трошкови смештаја у Дому од 5.350 динара знатно су нижи од приватног становања и исхране. Загарантована је безбедност ученика и професионална подршка од свих запослених у установи.

- У току су припреме за измештање и уређење нове кухиње, јер имамо заиста јако пуно опреме коју више не може да поднесе постојећа електрична инсталација. Ми одржавамо везе са нашим ученицима и по завршетку школовања. Запошљавају се у угоститељско туристичким објектима од оближње Бање Кањиже, до Сребрног језера, Црне Горе па до многих европских земаља. Ево, Суботици недостају посластичари па траже да наши ученици тамо одрађују праксу. Бивши ученик нам се јавио са језера Балатон из Мађарске, где има три ресторана, за летњу сезону тражи 12 ученика да тамо буду на стручној пракси у току летњег распуста – каже директорка Гајин.

М. Митровић