Ренесанса војвођанских салаша у туризму

Сматра се да је најдубљу филозофију и  најлепшу мисао  изрекла Исидора Секулић и то у једној краткој реченици, на уста бесмртне госпа Ноле: “ Овде  све долази  са салашева”.

Чак се и  чувена теорија релативности заметнула на бачком салашу близу Каћа, на којем су у младости боравили Милева Марић и Алберт Ајнштајн. Да овековече специфичности и лепоте војвођанских салаша нису одолели ни чувени српски сликари Сава Шумановић, Милан Кечић, Милан Коњовић и Сава Стојков, а да о њима лепе песме отпевају Звонко Богдан, Здравко Чолић, “Гарави сокак” и други познати певачи.

О тим и таквим салашима  у Војводини на којима се живело, ратарило, вртларило, сточарило, виноградарило, одмарало у хладу багрема , а на списку их је до детаља описано чак 65 који тренутно постоје у панонској равници, у јединственој књизи пише Мирослав Божин. Књигу “ Салаши за вас” издао је новосадски “ Прометеј”  и у њу је Божин уткао све о постанку , нестанку, новом васкрсу војвођанских салаша, познатим књижевницима, сликарима, певачима који су му одали почаст, о јелима која су се онда и сада могла на њима наћи, антистрес терапији коју мирноћа и питомина ових раскошних војвођанских лепотица пружа гостима, о речима које су већ почеле да падају у заборав... Пише Божин и о ренесанси заборављених салашарских “посластица”, хроно исхрани у салшарским условима и до танчина износи понуду 65 постојећих војвођанских салаша, који на свој начин дочекују, услужују и испраћају госте, објављује мапу салаша и пут којим се до њега из већих градова може стићи.

- Салаши су расејани широм  војвођанске равнице. Ретки су се “попели” на  обронке Фрушке горе или на падине и плато Телечке висоравни. У општијем смислу, салаш је од давнина био издвојено место у пољу, изван села и градова, на којем су, у кући и више привредних зграда, живели и радили породични људи, бавећи се обрадом земље и гајењем стоке. У ужем смислу, под салашем се подразумева и стамбени објекат, кућа која се налази на истоименом поседу, салашу. У последњих двадесетак година, са променама својинских и општих друштвених односа, приметно је отварање салаша према новој делатности – туризму. А туризам је, уз све оно што је на салашу познато и постојеће, донео са собом у равницу и много новог- објашњава за “Дневник” Божин.

Стварање салашарског слоја становништва трајало је у данашњој Војводини од 17. до половине 20.века, када су многи салаши због социјалистичког схватања пољопривреде, недостатка тврдих путева, струје и пијаће воде, школовања деце и других урбаних разлога нестали и остајали у рушевинама, напуштени и препуштени сами себи, прича Божин.

- Зарасли су у коров, багремаре, трњине, зову и кисељак. Било их је највише у Бачкој око Суботице, Сомбора, Сенте, Бечеја, Србобрана, Новог Сада и Титела, па онда у Банату, грађени су и у Срему. Салаши који су остали сачувани до дана данашњег имају укућане, салашаре и налазе се углавном поред асфалтних путева, електричне мреже, а све чешће и поред гасовода. Историја и традиција полако се заборављају, истина је да су преостали салаши сведоци некадашњег времена, али су ови, новијег датума добили и нову димензију – постали су туристичка атракција равнице – каже Божин.

Данас туристи, наставља наш саговорник, све чешће долазе на салаше. И лети и зими. Беже од градске вреве, гужве, убрзаног и хаотичног ритма живота. Мир и спокој траже у салашарским двориштима и кућама, цвкруту птица, несташним играма “слободних” домаћих животиња које шетају двориштима, хладној бунарској води...

- Данас салаши нуде гостопримство које је у свакодневници већ заборављено. Ручкове у предњим и гостињским собама и новонаправљеним салама... А лети – у гонку и авлији, испод багрема, дуда и ораха. Чаробна јела из старих кувара која воде у давна времена царства добре хране и лалошки комодитет, подстакнут домаћим ракијама, заливен винима, ручно прављеним воћним соковима, допуњен дунстовима и другим ђаконијама - чине рајски доживљај који се дуго памти и тражи да се понови. На салашима који нуде преноћиште може да се проведе и по неколико дана, па чак и одмор. Гостима се пружа прилика да их “мине жеља” , па могу уз домаћина да намирују стоку, окопавају башту, косе траву и дену сено, беру јабуке, везу, хеклају, штрикају, ваде кромпир, спремају зимницу... – казује Божин.

Књига “ Салаши за вас” је водич који даје добру прилику свима да посете салаше широм Војводине и да се лично увере у гостољубивост салашара и лепоту пејзажа у којима се они данас налазе. У њој могу наћи све битне податке и детаље о сваком од 65 представљених салаша и схватити зашто постоји најмање 10 ваљаних разлога да се ка њима упуте. Јер ко их једном посети, увек им се враћа.

 Љубинка Малешевић