ДНЕВНИК У БАЧКОМ МОНОШТОРУ Лепо им је јер живе у складу са природом

Ово вам пишемо јер не бисте нам веровали колико пута смо чули да се моношторски живот врти око тог специјалитета, али ћете нам веровати да нисмо имали прилику да га пробамо. Како било, нашли смо начин (премда нисмо морали много да трагамо јер је све „на извол’те”) како да ипак уживамо приликом недавне посете овом месту које припада Граду Сомбору.

– Сви овде живимо мирно, полагано, али је село само по себи живо и то захвљајући бројним удружењима грађана која се труде да развијају туризам, да нам село буде чисто – каже нам секретар Месне заједнице Бачки Моноштор Ана Даражић, истичући да је једна од посебности њиховог места та што је окружено водом, те се мора прећи преко моста како би се зашло у насеље. – Лепо нам је јер живимо у складу са природом. Мада су нам житељи љути и волели би да се пошуме још неки делови места, нарочито храстом који нам је у грбу села, али како нам је објашњено, због промењених климатских услова то није баш толико могуће.

Наравно, зеленила никад доста, и ма колико је дрвеће огољено у ово доба године, јасно је да је Бачки Моноштор права зелена оаза од пролећа до јесени. А како и не би била, кад се налази у срцу Специјалног резервата природе „Горње Подунавље”, а станиште је црних рода и орлова белорепана који су заштићене врсте, као и ритских јелена који су баш у овом комшилуку најбројнији. А како је идеално за посете и уживања у природи, тако је идеално и за криволов против ког се надлежне службе највише боре.

– Долазе нам ловци и риболовци из целог света, али и туристи, како у оквиру организованих посета, тако и бициклом уз Дунав – додаје наша саговорница. – Много тога се уложило у село. Имамо велики Дом културе, еко-рекреативни центар, фудбалски клуб који је тренутно у фази мировања, асфалтирају се улице, одржавају путеви, постављена је нова улична лед расвета... Имамо и новији водовод, тако да нам је вода бактериолошки и хемијски исправна је, али је тврда, тако да сада радимо на томе да се и то регулише. Очекујемо да крену радови на додатном асфалтирању улица, прилаза, тротоара, као и изградња непостојећих. Трудимо се да нам село буде лепо, уредно, чисто...

И јесте такво! Зато је и права штета што је било ко спреман да га напусти зарад одласка у иностранство. Међутим, како Даражић каже, неки планирају и да се врате, док је је досељено и доста нових породица које су купиле куће преко пројеката. У складу с тим, плац са старом кућом од набоја (углавном без решеног санитарног чвора) кошта до 5.000 евра, док оне новије стају и до 15.000. Уколико сте заинтересовани за пресељење на северозапад Бачке, на располагању вам је још око стотинак плацева...

Иначе, у Бачком Моноштору тренутно на спавању има око 2.500 становника, док осмолетку „22. октобар” похађа скоро 200 ђака у осам разреда, односно 14 одељења.

– Становништво нам је мешано, претежно хрватско, али има и Срба, Мађара и Немаца. Не осети се та разлика, јер сви лепо функционишемо. Рецимо, немамо ниједну фасаду ишарану графитима – наглашава Даражић. – Имамо славу села која је уско повезана са црквом Светог Петра и Павла. Затим имамо „Бодрог фест” који, током другог викенда у августу, посети око 10.000 људи, и у оквиру ког је акценат на гастро понуди, традицији, старим занатима, природи, а имамо и еколошко-музички фестивал „Регенерација Дунав”.

Текст и фото:

Леа Радловачки

Како ли је спавати у кући старој 200 година

Аутентична кућа из 19. века, која је и данас оспособљена за живот и потпуно функционисање, налази се у Улици ослобођења 32 и то под називом Етно кућа „Мали Бодрог”. Објекат је у власништву Јелисавете Бешењи, којој је надимак Ержика, наследивши од родитеља кућу коју су купили како би је користили као магацин. Међутим, Ержика памти како је у кухињи, која и даље има све потрепштине за кување традиционалних специјалитета (које и можете пробати уколико најавите своју посету), а данас, премда се никад томе није надала, и сама је неко ко преноси све што је тада научила.

Њен кутак годишње обиђе до 2.000 људи из целе Србије и региона. Како каже, децу одушеви све што ту виде и науче, али да би посета у том смислу била успешна, треба им дати прилику да се и сами опробају у таквом сеоском животу.

– Пре 15 година сам почела да реновирам ову кућу и сада служи за сеоски туризам – објашњава нам наша саговорница. – Не знам тачан датума када је изграђена, али има око 200 година. Јесте једна од најстаријих кућа у селу, али је једина у којој и даље може да се живи. До пре сто година скоро свака кућа је још изгледала овако. И баш се многи чуде да је тако опстала, с обзиром на то да има земљане зидове, земљани под и да је прекривена трском, али уз одржавање, наравно да може да остане у добром стању. Овде је заиста предивно, зими је топло, лети хладно, а кад су велике врућине, унутра буде 25 степени без климе. То је зато што су зидови дебели око 60 центиметара, а кров од трске је јако добар изолатор.

У Етно кући „Мали Бодрог” имате могућност и да преспавате и то на креветима који поприлично добро дочаравају некадашње време, премда је намештај (који се редовно користи у те сврхе), из деведесетих година. Међутим, уколико сте гост за ког треба наместити кревет вишка, онда имате привилегију да се ушушкате на сламарици и под дуњом и то на креветима који су много старији од првопоменутих.

– Најстарији предмет у кући је клупа из 1867. године, чију смо боју освежили – додаје Ержика, истичући да је још много тога сачувано из 19. и 20. века.