Тема "Дневника": Покрајина два пута одлучила о присаједињењу
Лига социјалдемократа Војводине сматра да је за Војводину 31. јул из 1945. године веома важан датум због историјског остварења Војводине као аутономног политичког субјекта. Странка Ненада Чанка истиче да је то резултат антифашистичке борбе и да је то важно истаћи.
„На данашњи дан пре 73 године народи Војводине (Срби, Мађари, Словаци, Румуни, Русини и Јервеји) су на својој Скупштини формирали аутономну покрајину као резултат антифашистичке борбе. Након одлуке о формирању аутономне покрајине, Скупштина изасланика народа Војводине је одлучила 31. јула 1945. године да се Војводина као аутономна покрајина прикључи Србији, која је била део југословенске федерације”, наведено је у саопштењу које је потписао Ненад Чанак..
Лигаши сматрају да је на стогодишњицу присаједињења Војводине Србији важно истаћи да се Војводина два пута својом вољом одлучила за живот у заједничкој држави са Србијом: први пут 25. новембра 1918, а други пут, како наводи ЛСВ, 31. јула 1945. године.
„Због тога смо више пута рекли да је данашњи Устав Србије фалсификат јер тврди да је њиме створена Војводина 2006. године”, кажу лигаши, поручујући властима, предвођеним Српском напредном странком, као и десничарској опозицији, да ЛСВ „неће пристати на негирање права Војводине и гажење остатка њене аутономије” и да је за ЛСВ „концепт унитарне националне државе стран и никада се неће сложити с владајућим и опозиционим странкама које га нуде”.
Подсетимо, о 31. јулу из 1945. године било је речи и на јавној расправи у Новом Саду у априлу, када је стручна јавност разматрала Нацрт одлуке Покрајинске владе о значајним датумима. Том приликом су лигаши замерили предлагачу што се у документу – који је Скупштина Војводине усвојила почетком лета – поред 13. маја и 25. новембра није нашао и 31. јул као датум значајан за Покрајину.
– У нацрту одлуке су декларативно предложени датуми који су значајни и историјски и политички, и могу се сложити с тим да су неки од њих од националног значаја – рекао је тада шеф посланичке групе ЛСВ-а у Скупштини Војводине Бранислав Богарошки. – Поставља се питање шта је с трећим датумом који би евентуално могао бити стављен у неку врсту равни с prеthodna два, а ради се о Скупштини изасланика народа Војводине, која се такође бавила конституисањем Војводине као аутономне покрајине, из чега црпи легитимитет до данашњег дана.
Став о 31. јулу тада су изнели и председница Буњевачког националног савета Сузана Kujunyić Остојић и директор Центра за друштвену стабилност Огњен Карановић. Остојићева је истакла да 31. јул није значајан датум јер је комунистички режим дискриминисао Буњевце 14. маја 1945. године декретом да имају да се изјашњавају само као Хрвати, док је Карановић сматрао да треба имати отклон према тоталитарним категоријама, где спада и комунистичка.
Јованов: Војводина не остварује своја права празним саопштењима
Потпредседник Српске напредне странке и шеф владајуће посланичке групе напредњака у Скупштини Војводине Миленко Јованов, на питање „Дневника” како коментарише ставове ЛСВ-а, рекао је да СНС размишља о томе где ће бити Србија, а самим тим и Војводина, у 2025. години, а ЛСВ нека се и даље бави 1945. годином.
– Не остварује Војводина своја права на начин на који је навикла Лига – празним саопштењима, бесмисленим графитима и историјским фалсификатима, него озбиљним и одговорним радом, који је само за две године, од када СНС управља покрајином а Лига седи у опозицији, довео до смањења незапослености, отварања фабрика, инвестиција у привреду и инфраструктуру и решавања свих оних проблема које ни Лига, ни њен коалициони партнер Демократска странка и Бојан Пајтић нису били у стању да реше 16 година – истакао је Јованов.
Он је као пример резултата политике покрајинске власти предвођене СНС-ом навео изградњу зграде РТВ-а, завршетак „Жежељевог” моста, изградњу саобраћајнице између Новог Сада, Зрењанина и Београда, опремање ангио-сале и болница у Војводини, као и друге значајне пројекте који се реализују у Покрајини.
– Можда то јесте важан датум за историју Војводине, али видимо да је тај датум искључивао народе и равноправност међу националним заједницама, док је датум из 1918. године, о којем данас причамо, укључио народе – навео је Карановић. – Дакле, он се базирао на равноправности између националних заједница које су се у једном демократском процесу одлучиле да се присаједине Краљевини Србији, а потом и творевини каква је била Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Није реч ни о каквим идеолошким расправама, али имамо отклон према свим тоталитарним идеологијама, а мислим да ћемо се сложити да комунистичка припада том скупу, без обзира на велики допринос у борби против фашизма и традицију антифашизма.
Е. Марјанов