Tema "Dnevnika": Pokrajina dva puta odlučila o prisajedinjenju

„Na današnji dan pre 73 godine narodi Vojvodine (Srbi, Mađari, Slovaci, Rumuni, Rusini i Jerveji) su na svojoj Skupštini formirali autonomnu pokrajinu kao rezultat antifašističke borbe. Nakon odluke o formiranju autonomne pokrajine, Skupština izaslanika naroda Vojvodine je odlučila 31. jula 1945. godine da se Vojvodina kao autonomna pokrajina priključi Srbiji, koja je bila deo jugoslovenske federacije”, navedeno je u saopštenju koje je potpisao Nenad Čanak..

Ligaši smatraju da je na stogodišnjicu prisajedinjenja Vojvodine Srbiji važno istaći da se Vojvodina dva puta svojom voljom odlučila za život u zajedničkoj državi sa Srbijom: prvi put 25. novembra 1918, a drugi put, kako navodi LSV, 31. jula 1945. godine.

„Zbog toga smo više puta rekli da je današnji Ustav Srbije falsifikat jer tvrdi da je njime stvorena Vojvodina 2006. godine”, kažu ligaši, poručujući vlastima, predvođenim Srpskom naprednom strankom, kao i desničarskoj opoziciji, da LSV „neće pristati na negiranje prava Vojvodine i gaženje ostatka njene autonomije” i da je za LSV „koncept unitarne nacionalne države stran i nikada se neće složiti s vladajućim i opozicionim strankama koje ga nude”.

Podsetimo, o 31. julu iz 1945. godine bilo je reči i na javnoj raspravi u Novom Sadu u aprilu, kada je stručna javnost razmatrala Nacrt odluke Pokrajinske vlade o značajnim datumima. Tom prilikom su ligaši zamerili predlagaču što se u dokumentu – koji je Skupština Vojvodine usvojila početkom leta – pored 13. maja i 25. novembra nije našao i 31. jul kao datum značajan za Pokrajinu.    

– U nacrtu odluke su deklarativno predloženi datumi koji su značajni i istorijski i politički, i mogu se složiti s tim da su neki od njih od nacionalnog značaja – rekao je tada šef poslaničke grupe LSV-a u Skupštini Vojvodine Branislav Bogaroški. – Postavlja se pitanje šta je s trećim datumom koji bi eventualno mogao biti stavljen u neku vrstu ravni s prethodna dva, a radi se o Skupštini izaslanika naroda Vojvodine, koja se takođe bavila konstituisanjem Vojvodine kao autonomne pokrajine, iz čega crpi legitimitet do današnjeg dana.

Stav o 31. julu tada su izneli i predsednica Bunjevačkog nacionalnog saveta Suzana Kujunyić Ostojić i direktor Centra za društvenu stabilnost Ognjen Karanović. Ostojićeva je istakla da 31. jul nije značajan datum jer je komunistički režim diskriminisao Bunjevce 14. maja 1945. godine dekretom da imaju da se izjašnjavaju samo kao Hrvati, dok je Karanović smatrao da treba imati otklon prema totalitarnim kategorijama, gde spada i komunistička.  

Jovanov: Vojvodina ne ostvaruje svoja prava praznim saopštenjima

Potpredsednik Srpske napredne stranke i šef vladajuće poslaničke grupe naprednjaka u Skupštini Vojvodine Milenko Jovanov, na pitanje „Dnevnika” kako komentariše stavove LSV-a, rekao je da SNS razmišlja o tome gde će biti Srbija, a samim tim i Vojvodina, u 2025. godini, a LSV neka se i dalje bavi 1945. godinom.

– Ne ostvaruje Vojvodina svoja prava na način na koji je navikla Liga – praznim saopštenjima, besmislenim grafitima i istorijskim falsifikatima, nego ozbiljnim i odgovornim radom, koji je samo za dve godine, od kada SNS upravlja pokrajinom a Liga sedi u opoziciji, doveo do smanjenja nezaposlenosti, otvaranja fabrika, investicija u privredu i infrastrukturu i rešavanja svih onih problema koje ni Liga, ni njen koalicioni partner Demokratska stranka i Bojan Pajtić nisu bili u stanju da reše 16 godina – istakao je Jovanov.

On je kao primer rezultata politike pokrajinske vlasti predvođene SNS-om naveo izgradnju zgrade RTV-a, završetak „Žeželjevog” mosta, izgradnju saobraćajnice između Novog Sada, Zrenjanina i Beograda, opremanje angio-sale i bolnica u Vojvodini, kao i druge značajne projekte koji se realizuju u Pokrajini.   

– Možda to jeste važan datum za istoriju Vojvodine, ali vidimo da je taj datum isključivao narode i ravnopravnost među nacionalnim zajednicama, dok je datum iz 1918. godine, o kojem danas pričamo, uključio narode – naveo je Karanović. – Dakle, on se bazirao na ravnopravnosti između nacionalnih zajednica koje su se u jednom demokratskom procesu odlučile da se prisajedine Kraljevini Srbiji, a potom i tvorevini kakva je bila Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Nije reč ni o kakvim ideološkim raspravama, ali imamo otklon prema svim totalitarnim ideologijama, a mislim da ćemo se složiti da komunistička pripada tom skupu, bez obzira na veliki doprinos u borbi protiv fašizma i tradiciju antifašizma.

E. Marjanov