РЕЗОН: Штрајк глађу из Палмеровог приручника
Основна идеја је да жене које се “боре за демократију” колабирају и да изгладнеле, исцрпљене, бледе, испијене буду пребачене у болницу. Тај тренутак треба да буде двоструки окидач. С једне стране треба да подстакне омасовљавање протеста. С друге стране, треба да изазове оштре реакције међународних центара моћи
Интересантно је то. Избори у Србији су регуларни само када страни центри моћи добију владу која одговара њиховим интересима. Кад год народ одлучи другачије тврди се да су покрадени и Србија се суочава с протестима, немирима и претњама уличном револуцијом. То нису претње праведних. То је уцена која је прецизирана у обавештајним вадемекумима за рушење власти. У тим приручницима, дефинисан је детаљан списак активности и радњи које треба примењивати, пре, током и након избора.
Организатори побуне против резултата избора одржаних 17. децембра не крију да раде исто што је опозиција радила 1996. године. Шта и ко повезује 1996. и 2023? Амерички дипломата и обавештајац Марк Палмер и његове технике за рушење легитимно изабраних влада! Палмер је, по сопственом признању, организовао протесте у Београду 1996, и лично учествовао на њима. Најмање троје чланова коалиције Србија против насиља, шетало је с Палмером и били су полазници његових диверзантских течајева.
Палмер већ неко време није међу живима, али су његове методе и тенике и даље главни модус операнди у рушењу влада широм света. У његовим књигама и приручницима пише да, ради успеха протеста, треба осмислити активност која може изазвати саосећање већине грађана, а носиоце власти приказати безосећајним, арогантним, лишеним људскости.
По том моделу организован је штрајк глађу у ком учествују три жене. Основна идеја је да жене које се “боре за демократију”, колабирају, и да изгладнеле, исцрпљене, бледе, испијене буду пребачене у болницу. Тај тренутак треба да буде двоструки окидач. С једне стране треба да подстакне омасовљавање протеста. С друге стране, треба да изазове оштре реакције међународних центара моћи, и биће прекинут ако они процене да ствар није довољно зрела.
Штрајк глађу је последњи чин пажљиво плетене паукове мреже из Палмеровог приручника. Прво оспораваш легитимитет власти и тражиш изборе. Затим тврдиш да имаш већу подршку, али да ће избори бити покрадени и позиваш грађане да у изборној ноћи на улици бране ту лажну победу, или оспоре тријумф власти због тобожњих изборних махинација. У предизборној кампањи све време измишљаш доказе о наводној припреми крађе, о фантомским бирачима, и онда се у изборној ноћи позовеш на те кривотворене доказе.
Је ли било крађе на изборима? Наравно да није! То је стара подвала леволибералних и грађански оријентисаних политичара, који су политичке каријере градили на Палмеровим диверзантским правилима. Већ сам то доказивао, позивајући се на Хану Арент. Диверзија увек крије стварни мотив и уместо њега нуди удицу, која је креирана тако да највећи број људи не посумња да је у питању превара. Да би диверзија успела неопходно је да се створи основна хипотеза, и да се њена логичка поставка и ток учине вероватним.
- Логички ток у овим хипотетичким конструкцијама увек је исти. Оно што се прво појави као хипотеза - са својим имплицираним алтернативама, или без њих, одмах се претвара у чињеницу, којима се додаје читав низ сличних нечињеница, што за резултат има да је чисто спекулативни карактер целог подухвата заобрављен - рекла би Хана Арент.
Коалиција Србија против насиља тврдила је да је у Београду током изборне кампање пријављен велики број лажних бирача из других општина из Србије и Републике Српске. Међутим, током изборног дана ни на једном биралишту није поднет ниједан званични приговор да су примећена лица из других градова или с туђим држављанством да гласају на београдским изборима. А таква појава је морала бити уочена. Тим пре, ако тврде да је била масовна. Ко год је гласао видео је да на бирачком месту седи по 10 и више људи. Пре гласања свако бирачком одбору даје лична документа и размењује с њима неколико реченица. Из личне карте лако се види је ли особа туђ држављанин, а због нагласка и начина говора лако је било открити све који нису Београђани.
Међутим, ниједан такав случај званично није пријављен током изборног дана. Зашто? Зато што је било све у складу са законом и зато што је коалиција Србија против насиља била сигурна у своју београдску победу. Кад су током ноћи и сутрадан схватили да су поражени, одлучили су да се позову на своје предизборне тврдње да су избори покрадени.
Уместо тога, требали су да читају и слушају. Још 2. априла навео сам најмање 10 разлога зашто ће бити поражени на изборима. https://www.dnevnik.rs/politika/rezon-zasto-ce-opozicija-ubedlivo-izgub…. Још 10 разлога навео сам 25. јуна https://www.dnevnik.rs/politika/rezon-zasto-su-protesti-korisni-za-vuci…, и потом, 22. октобра, и објаснио им зашто не треба да се заваравају лажним рејтинзима и да их користе као увод у постизборну побуну. https://www.dnevnik.rs/politika/rrezon-lazni-rast-rejtinga-priprema-za-…. Такође, презентовао сам им егзактне и непобитне доказе да се гласовима манипулисало само у време њихове владавине. https://www.dnevnik.rs/politika/rezon-fantomski-glasaci-patent-dos. То су објавили и други медији. https://www.sd.rs/vesti/izbori-2023/rezon-fantomski-glasaci-patent-dos. Осим тога, саветовао сам им да се уместо рушењем Вучића позабаве политичким програмом. На изборе се не излази да би се неко срушио с власти. На изборе се излази да се понуди бољи програм. Да се понуди боља будућност од оне коју нуди супротна страна.
Узалуд сам им писао. Они су време трошили на лажне фантоме и друге измаштане аномалије. Чињеница да су добили исти број гласова као и пре годину дана указује да су промашили све што се могло промашити. Зато што не умеју да признају пораз, да се опамете и консолидују у рационалности, следеће изборе ће изгубити још убедљивије.
Милорад Бојовић
(Аутор је стручњак за односе с јавношћу)