REZON: Štrajk glađu iz Palmerovog priručnika

Interesantno je to. Izbori u Srbiji su regularni samo kada strani centri moći dobiju vladu koja odgovara njihovim interesima. Kad god narod odluči drugačije tvrdi se da su pokradeni i Srbija se suočava s protestima, nemirima i pretnjama uličnom revolucijom. To nisu pretnje pravednih. To je ucena koja je precizirana u obaveštajnim vademekumima za rušenje vlasti. U tim priručnicima, definisan je detaljan spisak aktivnosti i radnji koje treba primenjivati, pre, tokom i nakon izbora.

Organizatori pobune protiv rezultata izbora održanih 17. decembra ne kriju da rade isto što je opozicija radila 1996. godine. Šta i ko povezuje 1996. i 2023? Američki diplomata i obaveštajac Mark Palmer i njegove tehnike za rušenje legitimno izabranih vlada! Palmer je, po sopstvenom priznanju, organizovao proteste u Beogradu 1996, i lično učestvovao na njima. Najmanje troje članova koalicije Srbija protiv nasilja, šetalo je s Palmerom i bili su polaznici njegovih diverzantskih tečajeva.

Palmer već neko vreme nije među živima, ali su njegove metode i tenike i dalje glavni modus operandi u rušenju vlada širom sveta. U njegovim knjigama i priručnicima piše da, radi uspeha protesta, treba osmisliti aktivnost koja može izazvati saosećanje većine građana, a nosioce vlasti prikazati bezosećajnim, arogantnim, lišenim ljudskosti.

Po tom modelu organizovan je štrajk glađu u kom učestvuju tri žene. Osnovna ideja je da žene koje se “bore za demokratiju”, kolabiraju, i da izgladnele, iscrpljene, blede, ispijene budu prebačene u bolnicu. Taj trenutak treba da bude dvostruki okidač. S jedne strane treba da podstakne omasovljavanje protesta. S druge strane, treba da izazove oštre reakcije međunarodnih centara moći, i biće prekinut ako oni procene da stvar nije dovoljno zrela.

Štrajk glađu je poslednji čin pažljivo pletene paukove mreže iz Palmerovog priručnika. Prvo osporavaš legitimitet vlasti i tražiš izbore. Zatim tvrdiš da imaš veću podršku, ali da će izbori biti pokradeni i pozivaš građane da u izbornoj noći na ulici brane tu lažnu pobedu, ili ospore trijumf vlasti zbog tobožnjih izbornih mahinacija. U predizbornoj kampanji sve vreme izmišljaš dokaze o navodnoj pripremi krađe, o fantomskim biračima, i onda se u izbornoj noći pozoveš na te krivotvorene dokaze.

Je li bilo krađe na izborima? Naravno da nije! To je stara podvala levoliberalnih i građanski orijentisanih političara, koji su političke karijere gradili na Palmerovim diverzantskim pravilima. Već sam to dokazivao, pozivajući se na Hanu Arent. Diverzija uvek krije stvarni motiv i umesto njega nudi udicu, koja je kreirana tako da najveći broj ljudi ne posumnja da je u pitanju prevara. Da bi diverzija uspela neophodno je da se stvori osnovna hipoteza, i da se njena logička postavka i tok učine verovatnim.

- Logički tok u ovim hipotetičkim konstrukcijama uvek je isti. Ono što se prvo pojavi kao hipoteza - sa svojim impliciranim alternativama, ili bez njih, odmah se pretvara u činjenicu, kojima se dodaje čitav niz sličnih nečinjenica, što za rezultat ima da je čisto spekulativni karakter celog poduhvata zaobravljen - rekla bi Hana Arent.

Koalicija Srbija protiv nasilja tvrdila je da je u Beogradu tokom izborne kampanje prijavljen veliki broj lažnih birača iz drugih opština iz Srbije i Republike Srpske. Međutim, tokom izbornog dana ni na jednom biralištu nije podnet nijedan zvanični prigovor da su primećena lica iz drugih gradova ili s tuđim državljanstvom da glasaju na beogradskim izborima. A takva pojava je morala biti uočena. Tim pre, ako tvrde da je bila masovna. Ko god je glasao video je da na biračkom mestu sedi po 10 i više ljudi. Pre glasanja svako biračkom odboru daje lična dokumenta i razmenjuje s njima nekoliko rečenica. Iz lične karte lako se vidi je li osoba tuđ državljanin, a zbog naglaska i načina govora lako je bilo otkriti sve koji nisu Beograđani.

Međutim, nijedan takav slučaj zvanično nije prijavljen tokom izbornog dana. Zašto? Zato što je bilo sve u skladu sa zakonom i zato što je koalicija Srbija protiv nasilja bila sigurna u svoju beogradsku pobedu. Kad su tokom noći i sutradan shvatili da su poraženi, odlučili su da se pozovu na svoje predizborne tvrdnje da su izbori pokradeni.

Umesto toga, trebali su da čitaju i slušaju. Još 2. aprila naveo sam najmanje 10 razloga zašto će biti poraženi na izborima. https://www.dnevnik.rs/politika/rezon-zasto-ce-opozicija-ubedlivo-izgub…. Još 10 razloga naveo sam 25. juna https://www.dnevnik.rs/politika/rezon-zasto-su-protesti-korisni-za-vuci…, i potom, 22. oktobra, i objasnio im zašto ne treba da se zavaravaju lažnim rejtinzima i da ih koriste kao uvod u postizbornu pobunu. https://www.dnevnik.rs/politika/rrezon-lazni-rast-rejtinga-priprema-za-…. Takođe, prezentovao sam im egzaktne i nepobitne dokaze da se glasovima manipulisalo samo u vreme njihove vladavine. https://www.dnevnik.rs/politika/rezon-fantomski-glasaci-patent-dos. To su objavili i drugi mediji. https://www.sd.rs/vesti/izbori-2023/rezon-fantomski-glasaci-patent-dos. Osim toga, savetovao sam im da se umesto rušenjem Vučića pozabave političkim programom. Na izbore se ne izlazi da bi se neko srušio s vlasti. Na izbore se izlazi da se ponudi bolji program. Da se ponudi bolja budućnost od one koju nudi suprotna strana.

Uzalud sam im pisao. Oni su vreme trošili na lažne fantome i druge izmaštane anomalije. Činjenica da su dobili isti broj glasova kao i pre godinu dana ukazuje da su promašili sve što se moglo promašiti. Zato što ne umeju da priznaju poraz, da se opamete i konsoliduju u racionalnosti, sledeće izbore će izgubiti još ubedljivije.

Milorad Bojović

(Autor je stručnjak za odnose s javnošću)