ТЕМАТСКА ШЕТЊА Планинарење за децу и одрасле на Фрушкој гори

Планинарска акција се организује у знак сећања на чехословачке добровољце који су се борили у српској војсци у Великом рату 1914-1918. Чеси су се борили у саставу српских јединица у Србији (1914–1915), Добруџи (1916) и на Солунском фронту.

Стаза:

Манастир Раковац – Пећина Бели Мајдан – Плана - Извидница  -  Раковачки каменолом - Излетиште Змајевац - Видиковац  – Гребенски пут - Вађевине - Градац – Мали Поток - Манастир Раковац (око 9 км)

Кружна планинарска стаза је дужине око 9 км. Почиње и завршава се код манастира Раковац. Стаза углавном води кроз шуму.

Окупљање учесника је у порти манастира Раковац.

Полазак на пешачење је у 9.50 часова.

Доћи сопственим превозом (аутом).

Представници организатора ће да присуствују литургији у манастиру.

Ко још жели да присуствује литургији, почетак је у 08.00 часова.

НАПОМЕНЕ ОРГАНИЗАТОРА:

Понети у ранцу воду и храну.

Опрема: теренска одећа и обућа.

Деца (од 5 и више година) на планинарску акцију иду у пратњи родитеља.

На планинарење можете позвати и ваше пријатеље.

Планинарска акција се организује у знак сећања на чехословачке добровољце који су се борили у српској војсци у Великом рату 1914-1918.

У оквиру шетње биће одржан кратак историјски час на ову тему.

Живот српске војске и народа у Првом светском рату био је испреплетан са животом других народа, међу којима су били и Чеси. Они су се борили у саставу српских јединица у Србији (1914–1915), Добруџи (1916) и на Солунском фронту.

У српској војсци био је и чехословачки добровољац Франтишек Криштоф "први чехословачки легионар (добровољац)". Он је инспирисан догађајима у времену објаве рата Србији, у јулу 1914. године  написао чувену песму "На српској страни". Учествовао је и у повлачењу српске војске преко Албаније.

ДЕО ПРОГРАМА ОБИЛАСКА

Манастир Раковац: смештен је у подножју северног дела Фрушке горе, одмах уз Раковачки поток.  Посвећен је Светом Козми и Дамјану. По предању, подигао га је војвода Рака Милошевић, велики коморник деспота Јована Бранковића, krajеm XV vеka. Чува честице моштију светог Прокопија и светог Георгија.

Пећина „Бели Мајдан“: Стари каменолом Бели Мајдан, или како га још зову Раковачка пећина, налази се у Раковцу. Дворана је висока око четири метра, настала је ископавањем камена у давним временима. Димензије целог комплекса су импозантне и јединствене за подручје Фрушке горе.

Раковачки каменолом: Каменолом Раковац је основан 1937. године. Највећи обим ископавања је постигнут 70-их година и након више од 70 година експлоатације, животни век копова се ближи крају.  Ова локација је позната и као површински коп Кишњева глава.

Змајевац: Још далеке 1926. год подигнута је овде прва планинарска кућа на Фрушкој гори. За време грађанског рата у Србији 1941-1945 године потпуно је уништена, али су је рудари Врдника већ 1950. год наново из темеља изградили и предали на употребу планинарима.

Видиковац Змајевац: Један је од најпосећенијих на Фрушкој гори.  Са овог видиковца се пружа један од најлепших погледа на Врдник, Врдничку кулу и равани део Срема. Скоро сва околина је прекривена листопадном шумом. Простор је уређен за посетиоце са клупама и надстрешницама.

Гребенски пут: Дуж целог била Фрушке горе пружа се Гребенски пут, пробијен још krajеm XVII vеka од стране Еугена Савојског за одбрану од Турака. Тада се звао „Еугенов пут“. Пут иде стално гребеном Фрушке горе.