TEMATSKA ŠETNJA Planinarenje za decu i odrasle na Fruškoj gori

Planinarska akcija se organizuje u znak sećanja na čehoslovačke dobrovoljce koji su se borili u srpskoj vojsci u Velikom ratu 1914-1918. Česi su se borili u sastavu srpskih jedinica u Srbiji (1914–1915), Dobrudži (1916) i na Solunskom frontu.

Staza:

Manastir Rakovac – Pećina Beli Majdan – Plana - Izvidnica  -  Rakovački kamenolom - Izletište Zmajevac - Vidikovac  – Grebenski put - Vađevine - Gradac – Mali Potok - Manastir Rakovac (oko 9 km)

Kružna planinarska staza je dužine oko 9 km. Počinje i završava se kod manastira Rakovac. Staza uglavnom vodi kroz šumu.

Okupljanje učesnika je u porti manastira Rakovac.

Polazak na pešačenje je u 9.50 časova.

Doći sopstvenim prevozom (autom).

Predstavnici organizatora će da prisustvuju liturgiji u manastiru.

Ko još želi da prisustvuje liturgiji, početak je u 08.00 časova.

NAPOMENE ORGANIZATORA:

Poneti u rancu vodu i hranu.

Oprema: terenska odeća i obuća.

Deca (od 5 i više godina) na planinarsku akciju idu u pratnji roditelja.

Na planinarenje možete pozvati i vaše prijatelje.

Planinarska akcija se organizuje u znak sećanja na čehoslovačke dobrovoljce koji su se borili u srpskoj vojsci u Velikom ratu 1914-1918.

U okviru šetnje biće održan kratak istorijski čas na ovu temu.

Život srpske vojske i naroda u Prvom svetskom ratu bio je isprepletan sa životom drugih naroda, među kojima su bili i Česi. Oni su se borili u sastavu srpskih jedinica u Srbiji (1914–1915), Dobrudži (1916) i na Solunskom frontu.

U srpskoj vojsci bio je i čehoslovački dobrovoljac František Krištof "prvi čehoslovački legionar (dobrovoljac)". On je inspirisan događajima u vremenu objave rata Srbiji, u julu 1914. godine  napisao čuvenu pesmu "Na srpskoj strani". Učestvovao je i u povlačenju srpske vojske preko Albanije.

DEO PROGRAMA OBILASKA

Manastir Rakovac: smešten je u podnožju severnog dela Fruške gore, odmah uz Rakovački potok.  Posvećen je Svetom Kozmi i Damjanu. Po predanju, podigao ga je vojvoda Raka Milošević, veliki komornik despota Jovana Brankovića, krajem XV veka. Čuva čestice moštiju svetog Prokopija i svetog Georgija.

Pećina „Beli Majdan“: Stari kamenolom Beli Majdan, ili kako ga još zovu Rakovačka pećina, nalazi se u Rakovcu. Dvorana je visoka oko četiri metra, nastala je iskopavanjem kamena u davnim vremenima. Dimenzije celog kompleksa su impozantne i jedinstvene za područje Fruške gore.

Rakovački kamenolom: Kamenolom Rakovac je osnovan 1937. godine. Najveći obim iskopavanja je postignut 70-ih godina i nakon više od 70 godina eksploatacije, životni vek kopova se bliži kraju.  Ova lokacija je poznata i kao površinski kop Kišnjeva glava.

Zmajevac: Još daleke 1926. god podignuta je ovde prva planinarska kuća na Fruškoj gori. Za vreme građanskog rata u Srbiji 1941-1945 godine potpuno je uništena, ali su je rudari Vrdnika već 1950. god nanovo iz temelja izgradili i predali na upotrebu planinarima.

Vidikovac Zmajevac: Jedan je od najposećenijih na Fruškoj gori.  Sa ovog vidikovca se pruža jedan od najlepših pogleda na Vrdnik, Vrdničku kulu i ravani deo Srema. Skoro sva okolina je prekrivena listopadnom šumom. Prostor je uređen za posetioce sa klupama i nadstrešnicama.

Grebenski put: Duž celog bila Fruške gore pruža se Grebenski put, probijen još krajem XVII veka od strane Eugena Savojskog za odbranu od Turaka. Tada se zvao „Eugenov put“. Put ide stalno grebenom Fruške gore.