Петроварадинска тврђава и Подграђе као „Случај Петроварадин”

Њихов задатак био је да осмисле сценарије развоја, пројекте и препоруке за подручје Тврђаве и подграђа с циљем да се оно постави у јавни простор кроз истраживачке и едукативне активности, као и кроз укључивање различитих локалних и међународних актера. Кључни увиди с Летње академије су да је простор око тврђаве неуређен, њено коришћење није дефинисано, али и да та запуштеност носи са собом занимљивост.

Према речима културолога Горана Томке, тврђава је деценијама била запостављена, али се последњу годину интензивно ради на њеној ревитализацији па се увелико размишља о претварању подграђа у пешачку зону. Наш саговорник каже да то отвара многе могућности, али и могућност злоупотребе.

– Петроварадинска тврђава и Градић дошли су у фокус власти, иако нису у склопу пројекта Европске престонице културе – каже Томка. – Када је писана апликација за пројекат „Нови Сад 2021“, тврђава је изостављена јер се сматрало да је то преизазовна зона, пуна нерешених питања.

Након што се обустави саобраћај у подграђу, поставља се питање како ће Београдска улица изгледати. Наши саговорници Горан Томка и Дарко Полић надају се да неће постати још један комерцијалан јавни простор.

– Не треба нам још једна улица с баштама, сунцобранима, где ће гости локала бити окружени великим рекламама које заклањају фасаде – истиче Томка. – Град има могућност да то регулише користећи многе примере из Европе и света. Решење би било да баште кафића у подграђу буду смештене у двориштама, а да на улици буду клупе.

Дарко Полић каже да би забрана саобраћаја добро дошла Градићу који више не би пропадао од издувних гасова и прашине.

– Неке новосадске улице су постале потпуно комерцијалне – објашњава Полић. – Грађани не могу да доживе јавни простор и не могу сви једнако равноправно и бесплатно да у њему уживају.

Он додаје да се не би стало на подграђу већ да постоји идеја да се очувају и друге градске четврти, попут Алмашког краја, да се уреди центар града, али и да се измести пракирање с Трифковићевог трга да би се објекти заштитили од аутомобила, буке, прашине...

Према његовим речима, неопходно је да се повежу власт, локални и инострани актери те да се тако отвори питање Петроварадина као случаја за међународне експерте за културно наслеђе.

– Пројекат „Случај Петроварадин” има три фазе: истраживачку, током које су испитивани различити аспекти функционисања тврђаве, затим Међународну летњу академију, где је 30 учесника с пет континената изнело запажања – појаснио је Томка. – На крају, ту је трећа фаза пројекта, која подразумева да се сакупљени предлози објаве и да се започне дијалог с доносиоцима одлука.

Председник Радне групе за капиталне инфраструктурне пројекте у оквиру пројекта „Нови Сад 2021” др Дарко Полић током Међународне летње академије приказао је план који је израдио као овлашћени планер Завода за планирање ЈП „Урбанизам”. План у којем су дате смернице за развој урађен је пре 11 година.

– План подразумева да се постојећи објекти обнове, односно врате у prеthodno стање, да се зидине обнове и користе за рекреацију, а ако Војска пристане да напусти неке објекте, они намене за друге садржаје – наводи Полић. – План балансира потребе развоја града и просторно очување Тврђаве, те комерцијалних и других делатности.

Доња тврђава, односно Водени град (Wasserstadt), налази се на самој окуци Дунава. Унутар зидина Доње тврђаве, поред урбане структуре подграђа смештени су објекти војне намене, као и капела Светог Павла, а основну бастиону трасу штити сложена линија одбране с воденим шанчевима.

– Ради се о простору за који већина Новосађана не зна – појашњава Горан Томка. – Он се налази иза подграђа и њиме располаже Војска, која је више пута показала спремност да напусти објекте.

Како каже наш саговорник, то је потпуно неискоришћен простор. Идеалан је за орагнизовање фестивала који не би штетили осетљивим деловима тврђаве, али је погодан и за разне рекреативне активности.

Већ су се десиле одређене промене у садржајима које Градић нуди.

– Једна од најзначајнијих промена је измешатање Фестивала уличних свирача на сремску страну, а завршава се мастер план Петроварадинске тврђаве, који спроводи Градски завод за заштиту споменика културе и у који су укључени стручњаци из различитих области – каже Полић. – Циљ је да се дају смернице како да се садашње стање побољша. Значајно је то што су се обновом фасада и кровова у подграђу Град Нови Сад и држава прикључили ревитализацији.

Полић закључује да се мења свест грађана и власти о подграђу Петроварадинске тврђаве, као и да за сада не постоји јасна визија о томе у шта оно треба да израсте. Ипак, како каже, битно је да постоји начелан договор најважнијих градских структура да се тај кварт спаси.

Пројекат „Случај Петроварадин“ је реализован у оквиру Године европског културног наслеђа 2018. и пројекта Европске престонице културе 2021. Пројекат спроводе Удружење „Европа Ностра Србија“, Завод за заштиту споменика културе Нови Сад и Факултет за спорт и туризам ТИМС, у партнерству с међународним организацијама „Единбург ворлд херитиџ“, европске мреже „Еуропа Ностра“ и Глобалном опсерваторијом за историјске градске пределе под окриљем УНЕСКО-а.

Силвиа Ковач