Petrovaradinska tvrđava i Podgrađe kao „Slučaj Petrovaradin”
Na Međunarodnoj letnjoj akademiji o upravljanju istorijskim gradskim četvrtima, koja je drugi segment projekta „Slučaj Petrovaradin”, učestvovalo je 30 mladih stručnjaka iz 26 zemalja sveta.
Njihov zadatak bio je da osmisle scenarije razvoja, projekte i preporuke za područje Tvrđave i podgrađa s ciljem da se ono postavi u javni prostor kroz istraživačke i edukativne aktivnosti, kao i kroz uključivanje različitih lokalnih i međunarodnih aktera. Ključni uvidi s Letnje akademije su da je prostor oko tvrđave neuređen, njeno korišćenje nije definisano, ali i da ta zapuštenost nosi sa sobom zanimljivost.
Prema rečima kulturologa Gorana Tomke, tvrđava je decenijama bila zapostavljena, ali se poslednju godinu intenzivno radi na njenoj revitalizaciji pa se uveliko razmišlja o pretvaranju podgrađa u pešačku zonu. Naš sagovornik kaže da to otvara mnoge mogućnosti, ali i mogućnost zloupotrebe.
– Petrovaradinska tvrđava i Gradić došli su u fokus vlasti, iako nisu u sklopu projekta Evropske prestonice kulture – kaže Tomka. – Kada je pisana aplikacija za projekat „Novi Sad 2021“, tvrđava je izostavljena jer se smatralo da je to preizazovna zona, puna nerešenih pitanja.
Nakon što se obustavi saobraćaj u podgrađu, postavlja se pitanje kako će Beogradska ulica izgledati. Naši sagovornici Goran Tomka i Darko Polić nadaju se da neće postati još jedan komercijalan javni prostor.
– Ne treba nam još jedna ulica s baštama, suncobranima, gde će gosti lokala biti okruženi velikim reklamama koje zaklanjaju fasade – ističe Tomka. – Grad ima mogućnost da to reguliše koristeći mnoge primere iz Evrope i sveta. Rešenje bi bilo da bašte kafića u podgrađu budu smeštene u dvorištama, a da na ulici budu klupe.
Darko Polić kaže da bi zabrana saobraćaja dobro došla Gradiću koji više ne bi propadao od izduvnih gasova i prašine.
– Neke novosadske ulice su postale potpuno komercijalne – objašnjava Polić. – Građani ne mogu da dožive javni prostor i ne mogu svi jednako ravnopravno i besplatno da u njemu uživaju.
On dodaje da se ne bi stalo na podgrađu već da postoji ideja da se očuvaju i druge gradske četvrti, poput Almaškog kraja, da se uredi centar grada, ali i da se izmesti prakiranje s Trifkovićevog trga da bi se objekti zaštitili od automobila, buke, prašine...
Prema njegovim rečima, neophodno je da se povežu vlast, lokalni i inostrani akteri te da se tako otvori pitanje Petrovaradina kao slučaja za međunarodne eksperte za kulturno nasleđe.
– Projekat „Slučaj Petrovaradin” ima tri faze: istraživačku, tokom koje su ispitivani različiti aspekti funkcionisanja tvrđave, zatim Međunarodnu letnju akademiju, gde je 30 učesnika s pet kontinenata iznelo zapažanja – pojasnio je Tomka. – Na kraju, tu je treća faza projekta, koja podrazumeva da se sakupljeni predlozi objave i da se započne dijalog s donosiocima odluka.
Predsednik Radne grupe za kapitalne infrastrukturne projekte u okviru projekta „Novi Sad 2021” dr Darko Polić tokom Međunarodne letnje akademije prikazao je plan koji je izradio kao ovlašćeni planer Zavoda za planiranje JP „Urbanizam”. Plan u kojem su date smernice za razvoj urađen je pre 11 godina.
– Plan podrazumeva da se postojeći objekti obnove, odnosno vrate u prethodno stanje, da se zidine obnove i koriste za rekreaciju, a ako Vojska pristane da napusti neke objekte, oni namene za druge sadržaje – navodi Polić. – Plan balansira potrebe razvoja grada i prostorno očuvanje Tvrđave, te komercijalnih i drugih delatnosti.
Donja tvrđava, odnosno Vodeni grad (Wasserstadt), nalazi se na samoj okuci Dunava. Unutar zidina Donje tvrđave, pored urbane strukture podgrađa smešteni su objekti vojne namene, kao i kapela Svetog Pavla, a osnovnu bastionu trasu štiti složena linija odbrane s vodenim šančevima.
– Radi se o prostoru za koji većina Novosađana ne zna – pojašnjava Goran Tomka. – On se nalazi iza podgrađa i njime raspolaže Vojska, koja je više puta pokazala spremnost da napusti objekte.
Kako kaže naš sagovornik, to je potpuno neiskorišćen prostor. Idealan je za oragnizovanje festivala koji ne bi štetili osetljivim delovima tvrđave, ali je pogodan i za razne rekreativne aktivnosti.
Već su se desile određene promene u sadržajima koje Gradić nudi.
– Jedna od najznačajnijih promena je izmešatanje Festivala uličnih svirača na sremsku stranu, a završava se master plan Petrovaradinske tvrđave, koji sprovodi Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture i u koji su uključeni stručnjaci iz različitih oblasti – kaže Polić. – Cilj je da se daju smernice kako da se sadašnje stanje poboljša. Značajno je to što su se obnovom fasada i krovova u podgrađu Grad Novi Sad i država priključili revitalizaciji.
Polić zaključuje da se menja svest građana i vlasti o podgrađu Petrovaradinske tvrđave, kao i da za sada ne postoji jasna vizija o tome u šta ono treba da izraste. Ipak, kako kaže, bitno je da postoji načelan dogovor najvažnijih gradskih struktura da se taj kvart spasi.
Projekat „Slučaj Petrovaradin“ je realizovan u okviru Godine evropskog kulturnog nasleđa 2018. i projekta Evropske prestonice kulture 2021. Projekat sprovode Udruženje „Evropa Nostra Srbija“, Zavod za zaštitu spomenika kulture Novi Sad i Fakultet za sport i turizam TIMS, u partnerstvu s međunarodnim organizacijama „Edinburg vorld heritidž“, evropske mreže „Europa Nostra“ i Globalnom opservatorijom za istorijske gradske predele pod okriljem UNESKO-a.
Silvia Kovač