Одабран пројектант за Ботаничку башту у подножју тврђаве

Рок за израду пројекта и исходовање грађевинске дозволе за прву фазу градње не може бити дужи од 260 дана, од закључења уговора, које се ускоро очекује.

Ботаничка башта је иначе планирана у подножју Петроварадинске тврђаве, на простору површине 4,2 хектара, уз североисточни обод зоне објеката одбране Хорнверка. Већина за тај комплекс намењеног земљишта у власништву је Града, осим две парцеле које су у државној својини. За реализацију пројекта неопходно је да сво земљиште буде у јавној својини, те је градска Скупштина усвојила предлог о прибављању непокретности.

Од одабраних пројектаната се очекује да осмисле решење које ће омогућити ефикасно функционисање Ботаничке баште, као и рационално уређење простора. То значи да би требало сагледати и све планиране садржаје у непосредном окружењу, тако да се комплекс уклопи у ширу целину.

Градски урбанисти очекују да ће Ботаничка башта, у културном и туристичком смислу, употпунити понуду Тврђаве, а градња ће по свему судећи бити реализована у фазама. Планирано је да најпре буду изграђени садржаји неопходни за функционисање Ботаничке баште, а након тога следи уређивање простора у крајњем западном и источном делу, где се тренутно налазе нелегално изграђени породични објекти. У тендерској документацији Управе за заштиту животне средине објашњено је да би урбанистичко решење требало да омогући фунционисање тих објеката у току и после завршетка прве фазе радова, те да, кад имовинско-правни односи буду решени, у оквиру реализације друге фазе, цео комплекс функционише као целина. Из тог разлога,  како би се обезбедило несметано коришћење стамбених објекта, пројектанти посебну пажњу морају посветити инфраструктури,.

Фирма којој је поверено пројектовање Ботаничке баште, због дефинисања услова за пројектовање и касније грађевинских радова, мораће да обави геодетске и геотехничке истражне радове, те изради урбанистички пројекат и пројектно-техничку документацију. То подразумева пројекте, елаборате, студије и слична документа, неопходна за исходовање грађевинске дозволе. Осим тога, мораће и да од надлежних органа и организација, прибави посебне услове за израду урбанистичког пројекта, као и да га представи Комисији за планове, те исправи замерке, уколико их буде на јавној презентацији. Након тога, следи потврђивање урбанистичког пројекта од стране надлежних.

За потребе координације активности приликом реализације пројекта Ботаничке баште, градоначелник Новог Сада образовао је Радну групу за одрживи развој града, а добављач ће, садржај докумената и предложена решења, усаглашавати са представницима те групе.

Урбанисти напомињу да је Ботаничка башта специфична парковска површина са вишефункционалном наменом и има научно-истраживачку, образовну и декоративну функцију. У будућем комплексу издвајају се три главна дела - административно-информативни (Центар за посетиоце), изложбени и економско-производни (научни) део. Осим продајног простора, у зони Центра за посетиоце налазиће се канцеларије, мултимедијална сала, библиотека, просторије за хербаријум, читаоница за стручне скупове, мањи затворени музеј и слични садржаји.

Дуж главне комуникације, која спаја два улаза у Ботаничку башту, биће изложбени део с колекцијом шибља, дрвећа, једногодишњих и вишегодишњих зељастих биљака, као и језером са акватичним и семиакватичним биљним врстама, стакленом баштом са тропским врстама. У тој зони планиран су и алпинетуми, јапански врт, али и платои за одмор са фонтанама, скулптурама, перголом и клупама.

У економско-производном делу предвиђене су лабораторијске просторије, те експериментално научно-истраживачко поље, мањи производни погон за одржавање баште и развој новоинтродукованих таксона, продаја садница посетиоцима, топле и хладне леје, мању стаклену башту, као и манипулативне просторе.

Све површине у изложбеном и економско-производном делу морају биће снабдевене адекватним системом за заливање, а објекти и целине у оквиру комплекса обележени таблама, уз опцију електронског водича путем кју-ар код система.

Планирани комплекс мора бити прилагођен особама с инвалидитетом, као и родитељима с децом, тако да је неопходно добро испланирати мрежу стаза и платоа за окупљање, који ће омогућити снабдевање, одржавање, кретање посетилаца, повезивање садржаја. То је могуће решити и наткривеним комуникацијама, између осталог и перголама, које би требало уклопити у окружење и ускладити с основном наменом простора.     Ј. Вукашиновић