Odabran projektant za Botaničku baštu u podnožju tvrđave

Rok za izradu projekta i ishodovanje građevinske dozvole za prvu fazu gradnje ne može biti duži od 260 dana, od zaključenja ugovora, koje se uskoro očekuje.

Botanička bašta je inače planirana u podnožju Petrovaradinske tvrđave, na prostoru površine 4,2 hektara, uz severoistočni obod zone objekata odbrane Hornverka. Većina za taj kompleks namenjenog zemljišta u vlasništvu je Grada, osim dve parcele koje su u državnoj svojini. Za realizaciju projekta neophodno je da svo zemljište bude u javnoj svojini, te je gradska Skupština usvojila predlog o pribavljanju nepokretnosti.

Od odabranih projektanata se očekuje da osmisle rešenje koje će omogućiti efikasno funkcionisanje Botaničke bašte, kao i racionalno uređenje prostora. To znači da bi trebalo sagledati i sve planirane sadržaje u neposrednom okruženju, tako da se kompleks uklopi u širu celinu.

Gradski urbanisti očekuju da će Botanička bašta, u kulturnom i turističkom smislu, upotpuniti ponudu Tvrđave, a gradnja će po svemu sudeći biti realizovana u fazama. Planirano je da najpre budu izgrađeni sadržaji neophodni za funkcionisanje Botaničke bašte, a nakon toga sledi uređivanje prostora u krajnjem zapadnom i istočnom delu, gde se trenutno nalaze nelegalno izgrađeni porodični objekti. U tenderskoj dokumentaciji Uprave za zaštitu životne sredine objašnjeno je da bi urbanističko rešenje trebalo da omogući funcionisanje tih objekata u toku i posle završetka prve faze radova, te da, kad imovinsko-pravni odnosi budu rešeni, u okviru realizacije druge faze, ceo kompleks funkcioniše kao celina. Iz tog razloga,  kako bi se obezbedilo nesmetano korišćenje stambenih objekta, projektanti posebnu pažnju moraju posvetiti infrastrukturi,.

Firma kojoj je povereno projektovanje Botaničke bašte, zbog definisanja uslova za projektovanje i kasnije građevinskih radova, moraće da obavi geodetske i geotehničke istražne radove, te izradi urbanistički projekat i projektno-tehničku dokumentaciju. To podrazumeva projekte, elaborate, studije i slična dokumenta, neophodna za ishodovanje građevinske dozvole. Osim toga, moraće i da od nadležnih organa i organizacija, pribavi posebne uslove za izradu urbanističkog projekta, kao i da ga predstavi Komisiji za planove, te ispravi zamerke, ukoliko ih bude na javnoj prezentaciji. Nakon toga, sledi potvrđivanje urbanističkog projekta od strane nadležnih.

Za potrebe koordinacije aktivnosti prilikom realizacije projekta Botaničke bašte, gradonačelnik Novog Sada obrazovao je Radnu grupu za održivi razvoj grada, a dobavljač će, sadržaj dokumenata i predložena rešenja, usaglašavati sa predstavnicima te grupe.

Urbanisti napominju da je Botanička bašta specifična parkovska površina sa višefunkcionalnom namenom i ima naučno-istraživačku, obrazovnu i dekorativnu funkciju. U budućem kompleksu izdvajaju se tri glavna dela - administrativno-informativni (Centar za posetioce), izložbeni i ekonomsko-proizvodni (naučni) deo. Osim prodajnog prostora, u zoni Centra za posetioce nalaziće se kancelarije, multimedijalna sala, biblioteka, prostorije za herbarijum, čitaonica za stručne skupove, manji zatvoreni muzej i slični sadržaji.

Duž glavne komunikacije, koja spaja dva ulaza u Botaničku baštu, biće izložbeni deo s kolekcijom šiblja, drveća, jednogodišnjih i višegodišnjih zeljastih biljaka, kao i jezerom sa akvatičnim i semiakvatičnim biljnim vrstama, staklenom baštom sa tropskim vrstama. U toj zoni planiran su i alpinetumi, japanski vrt, ali i platoi za odmor sa fontanama, skulpturama, pergolom i klupama.

U ekonomsko-proizvodnom delu predviđene su laboratorijske prostorije, te eksperimentalno naučno-istraživačko polje, manji proizvodni pogon za održavanje bašte i razvoj novointrodukovanih taksona, prodaja sadnica posetiocima, tople i hladne leje, manju staklenu baštu, kao i manipulativne prostore.

Sve površine u izložbenom i ekonomsko-proizvodnom delu moraju biće snabdevene adekvatnim sistemom za zalivanje, a objekti i celine u okviru kompleksa obeleženi tablama, uz opciju elektronskog vodiča putem kju-ar kod sistema.

Planirani kompleks mora biti prilagođen osobama s invaliditetom, kao i roditeljima s decom, tako da je neophodno dobro isplanirati mrežu staza i platoa za okupljanje, koji će omogućiti snabdevanje, održavanje, kretanje posetilaca, povezivanje sadržaja. To je moguće rešiti i natkrivenim komunikacijama, između ostalog i pergolama, koje bi trebalo uklopiti u okruženje i uskladiti s osnovnom namenom prostora.     J. Vukašinović