НАЛИЧЈЕ СТАРОГ НОВОГ САДА Од берзе љубави до бордела за даме

Некада је новосадска берза љубави имала и своје званичне просторије, у самој средини града, али времена се мењају /.../ И новосадска берза љубави преместила се на улицу. Од зграде Управе фондова, па Његошевом улицом све до порушене зграде окружне радничке благајне, видећете између 9 и 11 ноћу испијена, бледа, болесна лица палих девојака и жена које ту, на тротоару, траже живот и привидну тренутну срећу /.../ Ти прогнани и презрени несретни женски створови на улици, усред варошке вреве, продају своје истрошено тело само зато, да би то истрошено тело што дуже одржали у животу.“

„Деси се“, пише даље у овом тамном опису некадашњег Новог Сада, „да је берза љубави усамљена, празна. Тога дана била је, обично, сахрана: нека прогнана и презрена, умрла је /.../ Тога дана берза из пијетета не ради. Његошева улица је опустила. А сутрадан берза се поново отвара...“

Осим „класичне” проституције чији је најдубљи корен заправо представљала беда, у Новом Саду су тих година упражњавани и облици проституције намењени богатом грађанству, које се из чисте обести препуштало разним облицима „забаве“. И мада се тешко данас у слику новосадске прошлости може уклопити чињеница да је у ширем центру града, у данашњој Улици Стефана Стефановића, две године живела „кућа са мушком послугом“, заправо бордел намењен женама, те мушки стриптиз клуб, чињеница је да је против ове врсте забаве за Новосађанке на крају јавно устао ондашњи прота Успенске цркве Вељко Миросављевић. И на на интервенцију чувеног шефа градске полиције Родољуба Маленчића - ова јавна кућа коначно је затворена.

Било је, међутим, у вароши новосадској и „забава” овакве врсте које нису приређиване „само за свој грош“, већ су у ту сиву зону увлачене и особе мимо њихове воље. Таква је велика новосадска афера из 1938. чији је главни носилац била сводница Милка Офнер. Милка је прилично детаљно разрадила „посао“ који се одвијао у њеној кући у Валентина Водника, а „услуге“ су пружале и удате жене па чак и угледне новосадске даме. Кућа је споља изгледала сасвим обично, док је унутра била сређена по укусу богате клијентеле, и у њу се могло ући само уз одговарајућу лозинку. Упркос конспирацији, до полиције су ипак стизале анонимне пријаве о разним нечасним пословима, те је на крају упала у Милкину кућу и све је избило на видело, о чему је штампа извештавала свакодневно.

А било је ту свачега и којечега – од прецизне евиденције и књиговодства за пружене услуге, преко албума са сликама које су употребљене као доказни материјал, до „љубавне школе“ коју је Милка под својих кровом организовала. Ипак, најгоре од свега било је то што је Милка Офнер у своју кућу греха врбовала и довлачила врло младе и честите девојке, које би потом на превару претварала у проститутке. Због бруке која је по граду незаустављиво пукла после откривања читаве афере, неке жене умешане у њу су покушале самоубиство, а било је и оних које су у том покушају и успеле. О овој новосадској афери  спевана је и песмица, чији је аутор био Жарко Огњановић, а објављена је у новосадском листу „Дан“ који је о свему најдетаљније извештавао:

„Жалосне су неке маме

А и неке ћерке,

Због ненадне неке драме,

Код Милке Офнерке.

И већ крупна штампају се слова,

Да грађани новост сазнају,

Стара песма да се пева нова,

Милкина кућа на крају.“

Ипак, можда један од најгрознијих новосадских скандала тог времена збио се недуго након Милкине афере, након хапшења две „мадам” које су подводиле малолетнице, па чак и девојчице од 12 година, појединим људима на високим положајима. Све је избило на видело када су се ученице једне новосадске школе пожалиле професорки и Савету школе да су од нечега болесне, те се утврдило да је по среди венерично обољење. Испоставиће се да су девојчице пале у руке једној бившој проститутки која их је потом на превару, а често и силом, подводила угледним Новосађанима, међу којима је, да цео случај буде још страшнији, био извесни челник једне просветне институције. Како се читав догађај распетљавао, монструозно је растао и списак имена мушкараца који су злоупотребили несрећне девојчице. На крају, ухапшене су чак 34 особе. И док су оптужени аутобусом довођени пред суд, полиција је једва зауставила разјарене грађане да их линчују. Нажалост, упркос том огромном оправданом гневу Новосађана, многи од актера ове грозне афере – нису судски одговарали...        

Мирослав Стајић