NALIČJE STAROG NOVOG SADA Od berze ljubavi do bordela za dame
O problemu prostitucije u Novom Sadu dvadesetih godina prošlog veka prilježno je pisao ondašnji tabloidni list „Savremeni Novi Sad“, nazivajući u svojim senzacionalističkim naslovima Srpsku Atinu – Eldoradom tajne prostitucije:„Vi sretni Novosađani, puritanci, kakve vas je Bog stvorio, ne znate možda čak ni to da u Novom Sadu postoji berza ljubavi – mesto na kome je ljubav roba, kao i svaka druga, mesto na kome se ta roba nudi po višoj ili nižoj ceni, već prema prilikama.
Nekada je novosadska berza ljubavi imala i svoje zvanične prostorije, u samoj sredini grada, ali vremena se menjaju /.../ I novosadska berza ljubavi premestila se na ulicu. Od zgrade Uprave fondova, pa Njegoševom ulicom sve do porušene zgrade okružne radničke blagajne, videćete između 9 i 11 noću ispijena, bleda, bolesna lica palih devojaka i žena koje tu, na trotoaru, traže život i prividnu trenutnu sreću /.../ Ti prognani i prezreni nesretni ženski stvorovi na ulici, usred varoške vreve, prodaju svoje istrošeno telo samo zato, da bi to istrošeno telo što duže održali u životu.“
„Desi se“, piše dalje u ovom tamnom opisu nekadašnjeg Novog Sada, „da je berza ljubavi usamljena, prazna. Toga dana bila je, obično, sahrana: neka prognana i prezrena, umrla je /.../ Toga dana berza iz pijeteta ne radi. Njegoševa ulica je opustila. A sutradan berza se ponovo otvara...“
Osim „klasične” prostitucije čiji je najdublji koren zapravo predstavljala beda, u Novom Sadu su tih godina upražnjavani i oblici prostitucije namenjeni bogatom građanstvu, koje se iz čiste obesti prepuštalo raznim oblicima „zabave“. I mada se teško danas u sliku novosadske prošlosti može uklopiti činjenica da je u širem centru grada, u današnjoj Ulici Stefana Stefanovića, dve godine živela „kuća sa muškom poslugom“, zapravo bordel namenjen ženama, te muški striptiz klub, činjenica je da je protiv ove vrste zabave za Novosađanke na kraju javno ustao ondašnji prota Uspenske crkve Veljko Mirosavljević. I na na intervenciju čuvenog šefa gradske policije Rodoljuba Malenčića - ova javna kuća konačno je zatvorena.
Bilo je, međutim, u varoši novosadskoj i „zabava” ovakve vrste koje nisu priređivane „samo za svoj groš“, već su u tu sivu zonu uvlačene i osobe mimo njihove volje. Takva je velika novosadska afera iz 1938. čiji je glavni nosilac bila svodnica Milka Ofner. Milka je prilično detaljno razradila „posao“ koji se odvijao u njenoj kući u Valentina Vodnika, a „usluge“ su pružale i udate žene pa čak i ugledne novosadske dame. Kuća je spolja izgledala sasvim obično, dok je unutra bila sređena po ukusu bogate klijentele, i u nju se moglo ući samo uz odgovarajuću lozinku. Uprkos konspiraciji, do policije su ipak stizale anonimne prijave o raznim nečasnim poslovima, te je na kraju upala u Milkinu kuću i sve je izbilo na videlo, o čemu je štampa izveštavala svakodnevno.
A bilo je tu svačega i koječega – od precizne evidencije i knjigovodstva za pružene usluge, preko albuma sa slikama koje su upotrebljene kao dokazni materijal, do „ljubavne škole“ koju je Milka pod svojih krovom organizovala. Ipak, najgore od svega bilo je to što je Milka Ofner u svoju kuću greha vrbovala i dovlačila vrlo mlade i čestite devojke, koje bi potom na prevaru pretvarala u prostitutke. Zbog bruke koja je po gradu nezaustavljivo pukla posle otkrivanja čitave afere, neke žene umešane u nju su pokušale samoubistvo, a bilo je i onih koje su u tom pokušaju i uspele. O ovoj novosadskoj aferi spevana je i pesmica, čiji je autor bio Žarko Ognjanović, a objavljena je u novosadskom listu „Dan“ koji je o svemu najdetaljnije izveštavao:
„Žalosne su neke mame
A i neke ćerke,
Zbog nenadne neke drame,
Kod Milke Ofnerke.
I već krupna štampaju se slova,
Da građani novost saznaju,
Stara pesma da se peva nova,
Milkina kuća na kraju.“
Ipak, možda jedan od najgroznijih novosadskih skandala tog vremena zbio se nedugo nakon Milkine afere, nakon hapšenja dve „madam” koje su podvodile maloletnice, pa čak i devojčice od 12 godina, pojedinim ljudima na visokim položajima. Sve je izbilo na videlo kada su se učenice jedne novosadske škole požalile profesorki i Savetu škole da su od nečega bolesne, te se utvrdilo da je po sredi venerično oboljenje. Ispostaviće se da su devojčice pale u ruke jednoj bivšoj prostitutki koja ih je potom na prevaru, a često i silom, podvodila uglednim Novosađanima, među kojima je, da ceo slučaj bude još strašniji, bio izvesni čelnik jedne prosvetne institucije. Kako se čitav događaj raspetljavao, monstruozno je rastao i spisak imena muškaraca koji su zloupotrebili nesrećne devojčice. Na kraju, uhapšene su čak 34 osobe. I dok su optuženi autobusom dovođeni pred sud, policija je jedva zaustavila razjarene građane da ih linčuju. Nažalost, uprkos tom ogromnom opravdanom gnevu Novosađana, mnogi od aktera ove grozne afere – nisu sudski odgovarali...
Miroslav Stajić